Štampani i digitalni broj

AGROBIZNIS MAGAZIN  /decembar 2017 / Godina VIII / Broj 82

ABM 82 Page 01 

Možda su malo duže čekali nego što su očekivali, ali ipak mladi poljoprivrednici po prvi put dobijaju subvencije od države za unapređenje rada njihovih gazdinstava. Tu vest sam dobio dok sam boravio u Češkoj Republici i video kako se nekoliko mladih Valjevaca obradovalo ovoj informaciji. Neko će kupiti tanjiraču, neko sušaru, ali je svima isti cilj da povećaju i unaprede svoje proizvođačke kapacitete, a državi da obezbedi što više kvalitetne hrane kako za domaće potrebe tako i za izvoz.

AGROPRESS je obeležio 13. godina rada. Tim povodom, okupili smo se sa kolegama, prijateljima i saradnicima kako bismo razmenili mišljenja o godini na izmaku, ali i pohvalili najbolje.

Kada sam već pomenuo Valjevce i Češku, zanimljivo iskustvo koje smo imali sa grupom proizvođača koji su zahvaljujući podršci lokalne samouprave – Grada Valjeva,  odnosno javnog preduzeća JP Agrorazvoj boravili u Češkoj Republici, gde su imali priliku da vide kako funkcioniše najveća farma koza i ovaca u ovoj zemlji, koja ima status bio farme, a posetili smo i Institut za voćarstvo, jedini u ovoj zemlji.

U proteklom mesecu, bio je i sajam Etno hrane i pića, po mom mišljenju najbolji do sada, bar kada je reč o ponudi i načinu prezentacije od strane izlagača, ali svakako vreme je došlo da ova manifestacija izraste u još nešto veće, da dobije i veći prostor, ali i značaj ne samo za poljoprivredu i proizvođače hrane, već i za Beograd gde se održava, kao i za državu u celini.

 Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Dipl. inž. Goran Đaković glavni i odgovorni urednik

Iz sadržaja broja 82:

4. DOGAĐAJ

AGROPRESS OBELEŽIO 13 GODINA POSTOJANJA

Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS je povodom 13. godina postojanja i rada dodelilo nagrade i priznanja novinarima, predstavnicima udruženja poljoprivrednika i kompanija. Na skupu u Poljoprivrednom klubu je učestvovalo oko 150 najznačajnijih predstavnika udruženja poljoprivrednika, kompanija, novinara i institucija. Najbolji su nagrađeni nagradama i priznanjima, a događaju je prisustvovao i državni sekretar Senad Mahmutović, koji je ovom prilikom pozdravio aktivnosti AGROPRESS-a i najavio veće aktivnosti resornog ministarstva u predstojećoj godini. Uradili smo značajne stvari za mlade poljoprivrednike, a podržaćemo i udruživanje, rekao je Mahmutović i pozvao prisutne da posete Uvac i Sjencu gde će biti njegovi gosti, jer je on iz tog kraja gde se ulaže dosta sredstava u razvoj poljoprivrede i sela. 

8. AKTUELNO

UKLJUČIVANJE MLADIH POLJOPRIVREDNIKA IPARD SISTEM

Mreža mladih poljoprivrednika Srbije je, krajem novembra meseca, na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu realizovala seminar u okviru projekta „Inkluzija mladih poljoprivrednika u IPARD“.  Na pripremi i realizaciji seminara, Mreža mladih poljoprivrednika Srbije je radila nekoliko meseci. Prijave za seminar bile su otvorene za sve mlade poljoprivrednike. Interesovanje je bilo veliko. Za seminar se prijavilo preko 300 mladih poljoprivrednika ali zbog ograničenog kapaciteta nisu svi mogli biti uključeni. Seminar za mlade poljoprivrednike  je bio besplatan, a trenutno je oko 500 mladih poljoprivrednika zainteresovano za seminare ovog tipa. Projekat je podržan i uspešno realizovan uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprave za agrarna plaćanja i Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

10. VOĆARSTVO

DUNJA - HRANLJIVA I UPOTREBNA VREDNOST

Dunja je voće čiji se plodovi danas malo koriste za potrošnju u svežem stanju, već pretežno za preradu u čitav niz ukusnih prerađevina (slatko, kompot, džem, sok ili rakija). Plodovi dunje su krupni, veoma privlačnog izgleda, aromatični, prijatnog kiselkastog ukusa, čvrstog mesa (jer sadrži dosta celuloze i kamenih ćelija) i biološki vrlo vrednog hemijskog sastava, koji je za ljudski organizam vrlo hranljiv i lekovit.

Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje dunje, hemijski sastav ove voćne vrste zavisi od čitavog niza činilaca, od kojih su najvažniji: sorta, rodnost, stepen zrelosti, ekološki uslovi gde se dunja gaji, kao i agro i pomotehnika koja se pri gajenju primenjuje.

Piše Milica Lukić

12. TEHNOLOGIJA PRERADE

Samo 20% rakije od dunje nije falsifikat

PROIZVODNJA PRIRODNE RAKIJE OD DUNJE

Za Agrobiznis magazin govori čovek koji je u prošloj godini napravio jednu od najboljih rakija u Srbiji. Kako je osnovao ovu destileriju i koje je tehnike – cake primenio, saznali smo dok je pekao dunjevaču. Interesantno je da naš sagovornik, kao ni autor ovih redova, ne konzumiraju rakiju, pa vam pričamo priču upravo o utiscima onih, koji vole ovo domaće piće poznato u svetu. Proizvodnja rakije u Srbiji, pored velike tradicije, postala je sve više unosan biznis. Kvalitetnija proizvodnja i velika potražnja za domaćim brendom naterala je proizvođače da se uozbilje i na tržište plasiraju kvalitetne proizvode. Ipak, ima onih kojima je to bio cilj od samog početka.

Piše Goran Đaković

15. DOGAĐAJ

VIKEND DOBROG UKUSA U TRŽNOM CENTRU AVIV

Agrobiznis magazin u saradnji sa AVIV PARKOM na Zvezdari, a uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu “AGROPRESS”, organizovao je krajem novembra meseca sajam “Vikend dobrog ukusa”.

Naši izlagači su uspešno predstavili svoje proizvode, a bilo je i degustiranja različitih vrsta meda, raznovrsnih zimnica, slatkiša, veoma kvalitetnih vina i rakija. Uz ukusne proizvode našli su se i suveniri, ručni radovi i dekorativni predmeti.

Na jednom od štandova našli su se i proizvodi od aronije. Željko Dimitrić iz Male Vranjske, u rodnom selu na imanju površine 70 ari, već četiri godine uzgaja aroniju. Krajem decembra 2013. godine posadio je 1.400 stabala, a razlog za svoj izbor pronašao je i u ceni.

16. VOĆARSTVO

LESKA - NEGA MLADOG ZASADA

Nega mladog zasada leske obuhvata uzgojne rezidbe (radi formiranja oblika krune), održavanje zemljišta, đubrenje u uzgojnom periodu (ukoliko nije obavljeno agromeliorativno đubrenje), navodnjavanje ili intervenisanja u kritičnim periodima zalivanjem, kao i zaštita od prouzrokovača bolesti i štetočina.

Profesorka Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje leske, navodi da se kod ove voćne vrste najčešće primenjuju dva uzgojna oblika: žbun (sa 3 ,4, 5 ili 6 razmaka osnovnih grana koje polaze iz zemlje na razmaku od 10 do 30 cm) i stablo, sa krunom u obliku vaze sa 3 ili 4 osnovne grane.

Piše Branislav Radovanović

18. INTERVJU

VRATIMO ŽIVOT NA SELO - AGRO24.RS

Kako je sve počelo? Pažljivo osluškujući potrebe ljudi na selima i kroz brojne razgovore sa mladim preduzetnicima iz različitih sredina, došli smo na ideju da stvorimo kompaniju koja će uneti neke novine na tržište, ali opet biti veoma korisna našim budućim partnerima.

Koji je cilj vaše kompanije? Osnovani smo sa ciljem - uvek i svuda, pronađi i kupi ono što želiš. Analizirali smo probleme sa kojima se suočavaju ljudi iz manjih sredina i kao zaključak doneli odluku: mi ćemo im pomoći onako kako mi umemo.

20. ZADRUGARSKE STRANE

SAJAM ETNO HRANE I PIĆA

Dvanaesti po redu, Sajam etno hrane i pića održan je i ove godine krajem novembra na Beogradskom sajmu. Ova manifestacija afirmiše tradicionalne proizvode kao prvorazredne tržišne i izvozne artikle, koji treba da postanu i nezaobilazni element turističke ponude. Radi se o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom ili onima čija se zaštita preporučuje. Svečana sala Beogradskog sajma bila je prepuna zadrugara i onih koji to tek treba da budu. Razlog je velika konferencija koju su organizovali Zadružni savez Srbije i Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS, uz podršku FAO, EBRD i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

24. VOĆARSTVO

INOVACIJE U VOĆARSTVU

Popis iz 2012. godine je pokazao da voćnjaci u Srbiji zauzimaju 4,8% površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je malo s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka, a da proizvodnja voća čini 11% vrednosti poljoprivredne proizvodnje. U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda voće i prerađevine od voća učestvuju sa 17% (Strategija razvoja poljoprivrede Republike Srbije 2014-2024). Ukupna proizvodnja voća u Srbiji se kretala od 600.000 tona 2002. godine, do rekordnih 1.523.000 tona u 2013. godini, dok je u Vojvodini u tom periodu rast proizvodnje najveći, i sa 90 hiljada tona skočio je na više od 300 hiljada tona.

Prof. dr Zoran Keserović

26. NAGRADE

DOBITNICI NAGRADA NA 12. SAJMU ETNO HRANA I PIĆE 2017. GODINE

Detaljan spisak svih nagrađenih nalazi se u Agrobiznis magazinu

30. DOGAĐAJ

Poljoprivredni forum "Hrana za Evropu"

AKADEMIK ŠKORIĆ: NEMA NAPRETKA SRBIJE BEZ SELA

Sedmi poljoprivredni forum „Hrana za Evropu" pod nazivom „Pametna poljoprivreda" održao se sredinom novembra meseca u etno kompleksu „Vrdnička kula", u Vrdniku kraj Novog Sada. Na forumu su predstavljene studije o ekonomskom i društvenom razvoju Srbije „Srbija 2040", koji se odnosio na poljoprivredu i prehrambenu industriju Srbije, a čija je priprema počela u martu ove godine, saradnjom Ekonomskog instituta i Srpske akademije nauka i umetnosti. Srpska sela su u odumiranju - čak u 86 odsto smanjuje se broj stanovnika, a oko 1.200 ih je u fazi nestajanja i ona zauzimaju ukupnu teritoriju površine Kosova i Metohije, upozoreno je na forumu u Vrdniku.

34. NANOTEHNOLOGIJA

Nanotehnologija i nanočestice

JUČE, DANAS I SUTRA

Nanotehnologija je nova grana nauke i privrede, koja je u stanju da revolucionarno promeni pristup u medicini, poljoprivredi i stočarstvu. Nanotehnologija proučava upotrebu, manipulisanje, stvaranje materijala, uređaja i sistema u vrlo malim skalama, a to znači na nivou molekula i atoma. U toj skali osnovna pravila fizike i hemije više ne važe i materijali u nano skali pokazuju iznenađujuće osobine koje se mogu koristiti. Nanotehnologija može da obezbedi nove alate za molekularnu i celularnu biologiju, nove materijale za detekciju patogena i nove, manje agresivne metode lečenja i aplikacije lekova.

Pišu dr Brana Radenković - Damnjanović, dr Armin Tomašič i dr Silvestra Kobal

36. DOGAĐAJ

MEĐUNARODNI FORUM O VOĆU I POVRĆU

U hotelu "Hyatt" u Beogradu, sredinom novembra, održan je Fruitnet Forum South-East Europe, koji je okupio vodeće kompanije i proizvođače u oblasti industrije svežeg voća i povrća. Oni su kroz diskusiju i uspostavljanje poslovnih kontakata promovisali interesovanje, investicije i inovacije u novim i rastućim oblastima poslovanja u polju svežih proizvoda. Organizator Foruma je Fruitnet Media International, vodeći izveštavač u oblasti svežih proizvoda, specijalizovan u izradi platformi za uspostavljanje poslovnih kontakata, s ciljem razvoja poslovanja. Fruitnet ima informisanu pokrivenost visokog profila za celokupno globalno poslovanje u oblasti svežih proizvoda, izveštavajući o dešavanjima na svim glavnim tržištima.

Piše Svetlana Kovačević

38. VINOGRADARSTVO

Vinova loza

GODIŠNJI BIOLOŠKI CIKLUS

Godišnji ciklus obuhvata promene koje se događaju u okviru jedne godine, a zovu se faze razvoja ili fenofaze. Poznavanje fenofaza vinove loze važno je pri izboru sorte i podloge za neko područje, ali i za pravovremeno obavljanje određenih tehnoloških zahvata u vinogradu. Kod vinove loze razlikujemo sedam fenofaza ili sedam faza karakterističnih promena u toku jedne godine: 1. Suzenje ili plač vinove loze, 2. Rast i razvoj vegetacije, 3. Cvetanje i oplodnja, 4. Rast bobica, 5. Dozrevanje grožđa, 6. Priprema za zimski odmor i 7. Zimski odmor.

Piše Radmila Koprivica

40. AGROBIZNIS U SVETU

STRUČNO PUTOVANJE U REPUBLIKU ČEŠKU

Sa ciljem da poljoprivrednicima omogući nova iskustva i razmenu mišljenja, lokalna samouprava Grada Valjeva, putem svog javnog preduzeća "Agrorazvoj", obezbedila im je stručno putovanje u Republiku Češku. Prvog dana posete, imali smo priliku da posetimo farmu, koja je nastala na mestu gde je do 1989. godine bila zemljoradnička zadruga i farma teladi. Danas je to moderna porodična farma ovaca i koza, koju vodi Josef Puliček, sa svojom suprugom i sinom.

Piše Goran Đaković

43. DesignLAB

DIZAJN I NJEGOV ZNAČAJ

Imajući u vidu koliko je dobar dizajn presudan za uspeh jedne firme, Agrobiznis, od ovog broja, pokreće designLAB - novu kolumnu koja će obrađivati dizajn kao temu sa svih onih, različitih, strana koje su bitne za tržišni uspeh.

Moje ime je Dejan Vukelić - izuzetno volim da pišem o dizajnu s obzirom na to da dizajn živim neprekidno i stalno, 24/7... a poslednjih 25 godina od dizajna i živim. Posebno me raduje prilika da ovde, u Agrobiznisu, podelim svoja saznanja i iskustva o dizajnu i njegovom uticaju na naš ukupan život. U tom smislu, obećavam dugo i lepo druženje za koje očekujem da bude obostrano - pitajte, komentarišite...

Piše Dejan Vukelić

44. STOČARSTVO

Ishrana ovnova

DOBROM HRANOM DO BOLJEG PRIPLODA

Od odgajivača kvalitetnih priplodnih grla ovaca, često imamo priliku da čujemo da je ovan pola stada. To je tačno, zato što u toku godine, ovan daje veliki broj potomaka, za razliku od ovce, koja u toku godine može da ojagnji dva do tri jagnjeta. Cilj svakog odgajivača je da ostvari brži napredak stada i u tu svrhu koristi se ovan sa dobrim genetskim osobinama i spoljašnjim izgledom.

Piše Predrag Perić

46. PČELARSTVO

ZIMSKO TRETIRANJE OKSALNOM KISELINOM

Ne mora sve što je korisno i dobro biti skupo. Kada se o pčelarstvu radi, tretman oksalnom kiselinom govori u prilog tome. Po više nego pristupačnoj ceni dobije se kvalitetan tretman na varou ekološkim, organskim sredstvom i jedino što preostaje je zadovoljiti neke parametre da bi se dostigla izuzetno visoka efikasnost koja se procenjuje, na čak 97-98%. Pritom, za razliku od gotovo svih preparata različitih aktivnih materija, oksalna kiselina je jedinstvena i po tome što ne stvara rezistenciju.

Piše Željko Pavlović

48. LEKOVITO BILJE

LAN - ČUVAR ZDRAVLJA

Lan je jednogodišnja biljka, sa tankom stabljikom, gde se na vrhovima izdanaka formira po jedan plavi cvet. Postoji više vrsta ove biljke, ali su najvažnije dve: dugački lan, koji se gaji zbog vlakana, i niski lan koji daje dosta semena. Seme lana je sjajno, spljošteno i po obodu tanje, dok je ljuska tanka, krta i prevučena pokožicom u kojoj ima sluzi. Lan raste samoniklo, ali se može i uzgajati. Cveta tokom leta. Plod je čaura u kojoj se nalaze semenke.

Piše Milica Lukić

49. LEKOVITO BILJE

LEKOVITA PRIRODA - DIVLJA ŽALFIJA

Poljska žalfija je zeljasta višegodišnja biljka, koja cveta od maja do oktobra meseca. Raste u visinu i do 50 cm. Ima slabo razgranatu stabljiku i nežan pokrov od dlačica. Prepoznaje se po sivo-zelenim listovima ovalnog oblika i ljubičastim cvetićima, koji su skupljeni u cvasti.

Ova vrsta žalfije voli suve terene i može se naći na suvim livadama i pašnjacima. Žalfija sadrži vitamin B1 i C, kao i eterična ulja. Preporučuje se kod bolova u stomaku, olakšava varenje i doprinosi dobroj probavi.

Piše Milica Lukić

50. SAVETI

ISHRANA TELADI KOLOSTRUMOM

RADOVI NA PČELINJAKU U DECEMBRU

GAJENJE ROTKVICE U ZAŠTIĆENOM PROSTORU

ČIŠĆENJE I ODRŽAVANJE PRSKALICA

Piše Milica Lukić

52. KUĆNI LJUBIMCI

KAKO RAZGOVARAJU PSI

Mada mnogi misle da psi komuniciraju lajanjem, režanjem, zavijanjem i cvilenjem, to je samo deo istine. Naime, "razgovor" između pasa se odvija složenim i često suptilnim jezikom njihovih tela. Ako naučimo da tumačimo govor tela psa, lakše ćemo razumeti i šta on pokušava da nam kaže. Glavni stavovi u njihovom govoru tela jesu, u stvari, saopštavanje drugima da li su - u podređenom ili nadređenom položaju. Šta će, međutim, pas pokazati svom "sagovorniku", čoveku ili drugom psu, u velikoj meri je definisano njegovim mestom u hijerarhiji njegovog čopora.

Piše Dušan Marinović

54. HORTIKULTURA

Dekorativno cveće

BOŽIĆNI KAKTUS

Božićni kaktus je dekorativno sobno cveće koje se lako prilagođava uslovima gajenja u zatvorenom prostoru. Božićni kaktus, poznat i kao kaktus decembar, cveta u januaru mesecu. Mesec dana pre Božića, biće primetni vrhovi listova koji počinju da rastu. Vrhovi postaju vremenom tamniji, kada dolazi do formiranja pupoljaka. U vreme Božića, pupoljci se otvaraju i formiraju lepe ljubičaste cvetove, koji će pružiti toplinu ovom prazniku.

Piše Milica Lukić

55. KAKO SE PRAVI

Porodična radionica

TREŠNJICA

Trešnjica koncept je prava porodična radionica u kojoj se sa puno pažnje osmišljavaju korpe sa voćem za sve prilike. U njima su, sa najsvežijim primercima raznovrsnih voćki, utkane i vesele boje, osmesi i optimizam za one do kojih vam je posebno stalo. Kako je za Agrobiznis magazin istakla Suzana Pavlović, vlasnica male radionice "Trešnjica", gajbice su prava umetnička dela, od rustičnih komada drveta, uz finalnu obradu, koja divno naglašava godove, i naravno, uz Trešnjica pečat kvaliteta na njima.

Piše Milica Lukić

56. TRADICIJA I OBIČAJI

NIKOLJDAN - PRAVOSLAVNI PRAZNIK U DECEMBRU

Srpska pravoslavna crkva 19. decembra slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, koji važi za zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Posvećeno mu je više od 600 crkava, pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve. Sveti Nikola je slava nepromenjenog datuma: 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo. Sveti Nikola se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan, kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji, u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče.

Piše Milica Lukić

57. DOGAĐAJ

PRIMARNA PROIZVODNJA MLEKA U SRBIJI I HRVATSKOJ

U okviru realizacije planiranih aktivnosti na projektu "Zajednička istraživanja trendova i promena u sektoru farmske proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj", koji se finansira iz sredstava programa bilateralne saradnje između Republike Srbije i Republike Hrvatske, Poljoprivredni fakultet u Beogradu je, početkom decembra, organizovao finalnu projektnu konferenciju pod nazivom "Primarna proizvodnja mleka u Srbiji i Hrvatskoj – iskustva, perspektive, rizici". Konferencija je bila posvećena razmatranju aktuelnog stanja govedarstva i sektora primarne proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj.

58. KUVAMO S LJUBAVLJU

MEDŽGANIK - PIRE OD PASULJA

Recept kako spremiti ovaj specijalitet. 

.......

Agrobiznis magazin (13.12.2017)