Štampani i digitalni broj

AGROBIZNIS MAGAZIN  / april 2018 / Godina IX / Broj 86

ABM 86 3D Page 01

Sezona poljoprivrednih radova je počela, a sa njom i nova era u proizvodnji traktora. Uz malo volje i dosta rada, već naredne godine, ponovo ćemo kupovati IMT traktore. Istina, neće biti 100 posto srpski, ali su barem naši i indijski. Saradnja sa ovom dalekom, ali i najmnogoljudnijom zemlji na planeti, razvija se punom parom, neće proći mnogo vremena, dok put „majke Indije" kreću srpske jabuke, kruške, maline, i drugo voće. 

Za sve to nije loše da primenimo znanje o novim tehnologijama, jer pametni telefon, nije dobio ime što je pametan, već zato što ga možemo pametno iskoristitu, za navodnjavanje, prihranu, nadgledanje poseda i mnoge druge poslove. 

Da bismo imali šta da nadgledamo valja nešto i proizvesti. U ovom izdanju, na desetine saveta o proizvodnji kukuruza, soje, suncokreta. 

Šipurak, poznatiji kao šipak ili divlja ruža, jedna je od biljaka koje su u našoj zemlji poslednjih godina sve popularnije, i to ne slučajno. Naime, ova kultura se veoma lako gaji, ulaganja u zasad nisu velika, a njeni plodovi su na tržištu više nego traženi. Da je tako, uverili smo se na imanju mladog bračnog para Marković iz Kuršumlije. 

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Iz sadržaja broja 86:

 

4. DOGAĐAJI

SPAS ZA IMT PREKO ULAGANJA INDIJSKOG TAFE-A?

Nedimović naljutio uvoznički lobi, predstavnici Indije zadovoljni i najavljuju još poslova

Piše Goran Đaković

7. INOVACIJE

MOŽE LI POLJOPRIVREDA DA PRUŽI VIŠE, UZ MANJE ULAGANJA? 

Povećana proizvodnja i produktivnost treba da se poklope sa povećavajućom i zahtevnom populacijom, smanjenjem troškova i većim poštovanjem prema životnoj sredini. Ovo su ciljevi koje je primarni sektor sam danas postavio, kako bi se suočio sa socijalnim, ekonomskim problemima okoline u srži internacio- nalne debate. 

Pišu Goran Đaković i Olivera Mićić

9. INOVACIJE

SRBIJA DOBILA PRVU DIGITALNU FARMU 

U Krivaji pored Bačke Topole, Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić otvo- rila je prvu Digitalnu farmu u Srbiji i regionu, koju je osmislio i realizovao Institut BioSens u saradnji sa poljoprivrednim proizvođačem Krivaja d.o.o. Digitalna farma omogući će svim poljoprivrednicima iz naše zemlje da besplatno i iz prve ruke nauče više o mo- gućnostima koje im pružaju digitalizacija i nove tehnologije, i to u svakom segmentu ra- tarske proizvodnje: od pripreme zemljišta, određivanja menadžment zona, preko setve, navodnjavanja, ishrane i zaštite bilja, pa do žetve i rаdova na pripremi naredne sezone 

10. SELO MOJE LEPŠE OD PARIZA

BRITANSKI SREMCI


Život u Londonu ili Amsterdamu je neostvareni san za ljude širom sveta. Međutim, da nije zlato sve što sija potvrdio nam je mladi par, Engleskinja Vivien von Abendorff i Kalki Aporia, iz Holandije. Oni su pre 4 godine kupili kuću u selu Bešenovački Prnjavor, nedaleko od Sremske Mitrovice. Renovirali su je, uredili i odlučili da svoj dom i porodicu stvaraju na južnim padinama Fruške Gore. Tako je tradi- cionalna sremska kuća počela da odiše holandskim šarmom i pleni britanskom harizmom. 

Piše Ivana Lilić

12. RATARSTVO 

NEGA KUKURUZA U APRILU


Sneg i hladno vreme u drugoj polovi- ni marta meseca, pokvarili su ratarima širom zemlje planove u vezi sa pro- lećnom setvom. Zato će većina njih, ovaj važan posao, obavljati tokom aprila meseca. Međutim, zakasnela setva nije jedina briga narednih dana. Podjednako bi trebalo voditi računa i o negovanju mladih, tek izniklih bilja- ka. Tim povodom smo zatražili savete stručnjaka o pravilnim agrotehničkim merama u poljima kukuruza, najvažni- je žitarice na srpskim njivama. 

Piše Ivana Lilić

14. RATARSTVO

MERE NEGE SUNCOKRETA I SOJE


Suncokret i soja, spadaju u ratarske kultu- re, koje se seju u proleće, kada se tempera- tura setvenog sloja zemljišta ustali od 8 do 10 °C. To su kulture koje traže da se o njima brine,da se stalno nadgledaju. Kada vidimo najmanju promenu na usevu, tre- ba odmah da reagujemo, tako da uz stručnu pomoć pronađemo uzrok. 

Piše Miloš Nikoletić

16. MEHANIZACIJA 

MAŠINSKE ZAJEDNICE - PRSTENOVI I USLUGE


Savremena poljoprivredna proizvodnja se ne može zamisliti bez produktivne meha- nizacije. Preduslov za korišćenje takvih mašina je obezbeđenje uposlenosti, dobra organizacija rada obučenost rukovaoca, tačno definisani odnosi. 

Piše Željko Lazić

ABM 86 Page 01 velika

18. RADIONICA

MOŽE LI POLJOPRIVREDNIK IMATI SIGURAN PRINOS?

Kako podstaći žene i mlade na poljoprivrednu proizvodnju? Drugu ovogodišnju radionicu osiguranja u poljoprivredi, koju su u okolini Vrbasa, u Zapadnobačkom okrugu, organizovali Kompanija „Dunav osiguranje“ i Udruženje „Agropress“ okupila je znatan broj mlađih nosilaca poljoprivrednih gazdinsta va ovog kraja. 

Piše Goran Đaković

20. PČELARSTVO

OPASNOST ZA PČELE DOLAZI IZ VODE


Poznato je da bez vode nema života, kao i da je voda univerzalni rastvarač. Svi oni koji su imali hemiju i biologiju u školi, ove definicije su verovatno izgovarali kao pa- pagaji i učili ih napamet. Ali potvrda ovih činjenica, može se naći na svakom koraku, pa i u jednom pčelinjem društvu. Naime, veliki broj pčela jedne zajednice zaduže- no je samo da donosi vodu, i njih zovemo vodonošama. 

Piše Goran Đaković

22. PČELARSTVO

SEOBA PČELA NA PAŠU

Ukoliko se pčelari odluče da sele svoje košnice, trebalo bi pre svega da izračunaju koliki se prihod od paše očekuje i koliki će biti troškovi seobe. Naravno, treba uzeti u obzir eventualne štetne posledice, nastale seobom, na pčelinje zajednice (na primer gnječenje i gušenje pčela, habanje košnica, lomljene saća), a treba uzeti u obzir i koliko će se to odraziti na korišćenje kasnijih paša. Na pašu se isplati seliti samo onda ako se postignu srazmerno ukupno veći prihodi od ukupno ostvarenih troškova pri korišćenju konkretne paše, tj. ako seoba na tu pašu doprinese povećanju ukupne proizvodnje i dobiti pčelinjaka u toku godine. Ukoliko selidba, radna snaga, gubici i slično imaju istu vrednost koliko i dobijeni proizvodi na toj paši, onda nema ekonomske isplativosti za seobu pčela. 

 Piše Goran Đaković

24. VOĆARSTVO 

GAJENJE ŠIPKA JEDNOSTAVNO A ISPLATIVO

Šipurak, poznatiji kao šipak ili divlja ruža, jedna je od biljaka koje su u našoj zemlji poslednjih godina sve popularnije, i to ne slučajno. Naime, ova kultura se veoma lako gaji, ulaganja u zasad nisu velika, a njeni plodovi su na tržištu više nego traženi. Da je tako, uverili smo se na imanju mladog bračnog para Marković, iz Kuršumlije. 

Piše Ivana Lilić

26. VOĆARSTVO

NEGA ZASADA ŠLJIVE I BRESKVE

Pod negom voćaka se podrazumeva, primena agrotehničkih i pomotehničkih mera sa ciljem da se obezbede uslovi za normalan rast i rodnost voćaka. Od agrotehničkih mera najvažnije su održavanje zemljišta u voćnjaku, đubrenje i navodnjavanje, a od pomotehničkih zrela i zelena rezidba voćaka...

Piše Radmila Koprivica


28. ŽIVINARSTVO

FARMA JAPANSKIH PREPELICA 

GAZDINSTVO PORODICE NEŠIĆ

Farma japanskih prepelica nalazi se u selu Bogdanje, u opštini Trstenik na registrovanom poljoprivredom gazdinstvu porodice Nešić. Osnovna delatnost farme je proizvodnja i prodaja leko- vitih jaja japanske prepelice. Kako nam navodi Stefan, nosilac poljoprivrednog gazdinstva, zarada je u proizvodnji jaja, a ne u gajenju prepelica. Za to je već potrebno vreme i veliki trud. 

Piše Svetlana Kovačević

30. ORGANSKA PROIZVODNJA

KOLEKTIVNI SERTIFIKAT - LAKŠI PUT DO ORGANSKE PROIZVODNJE 

Organski proizvodi poslednjih godina su sve interesantniji za potrošače i u našoj zemllji. Zato su oni veliki izazov za domaće proizvođače da se uključe u ovaj sektor poljoprivrede. Uz to, prirodni potencijali Srbije čine je zemljom koja je bogom dana za proizvodnju zdrave organske hrane. Ipak, mnogi domaćini ne usuđuju se na ovaj korak zbog velikih troškova i strogih kontrola sertifikacionih kuća. Za njih bi rešenje mogao da bude kolektivni, odnosno grupni sertifikat za organsku proizvodnju. Zato smo se raspitali kako se do njega dolazi. 

Piše Ivana Lilić

31. STOČASRTVO

ISHRANA ŽIVINE U ORGANSKOJ PROIZVODNJI 

Kada se gleda način držanja živine, izbor hibrida, program ishrane, bilo da se radi o proizvodnji jaja ili mesa, organska živinarska proizvodnja je ekstenzivniji tip proizvodnje od konvencionalne. 

Piše Branislav Radovanović


32. DOGAĐAJI

POLJOPRIVREDNI FAKULTET U ZEMUNU OBELEŽIO 99 GODINA RADA

Svečanom akademijom obeležen je jubilej Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu - 99 godina postojanja i rada. Uz prisustvo brojnih gostiju, nastavnog osoblja i studenata, ovu tradicionalnu manifestaciju otvorio je hor „Viva Vox“ iz Beograda. Prisutnim gostima obratila se prof. dr Milica Petrović, dekan Poljoprivrednog fakulteta, podsetivši na skromne početke ove ustanove i na zasluge Sime Lozanića, tadašnjeg rektora, za osnivanje fakulteta. Najboljim studentima Fakulteta uručene su diplome. 

Piše Svetlana Kovačević

34. VINA

NOVI TRENDOVI NAJKOSMOPOLITSKIJEG PIĆA 

Ni Marko Aurelije, pa ni prvi vinogradari u Srbiji, nisu mogli ni da naslute pojmove, poput vinska tura, vinski put, vinoteka, dok se danas, na ozbiljnim turističkim destinacijama, u deo gde se preporučuju atrakcije, obavezno uvršćuje dobra vinarija ili restoran gde se mogu degustirati vina iz tog kraja. Srbija se priključila svetskim trendovima i u svojoj ponudi uvrstila vinske ture, tako da su se izdvojile destinacije poput Fruške Gore, Topole, Župe aleksandovačke... 

Pišu Goran Đaković i Svetlana Kovačević

37. ZADRUŽNI SAVEZ

MOGUĆNOSTI SARADNJE

38. INTERVJU

SKUP OD ZNAČAJA ZA POLJOPRIVREDU - AGROSYM 


Doktor Siniša Berjan je prorektor za nauku, istraživanje i inovacije na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu i rukovodilac Katedre za agroekonomiju i ruralni razvoj. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu 2005. godine, specijalizirao na Medit- eranskom agronomskom institutu u Bariju (Italija) 2007. godine, magistrirao (2010) i doktorirao na Poljoprivrednom fakultetu (2014) u Bolonji (Italija), iz oblasti ruralnog razvoja. Kako on vidi budućnost domaće poljoprivrede?

Piše Sandra Miletaković

42. NAJAVA DOGAĐAJA


NOVOSADSKI POLJOPRIVREDNI SAJAM

Međunarodni poljoprivredni sajam je najveća i najznačajnija smotra agrara u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Već 85 godina je vrhunski reprezent Novog Sada, Vojvodine i Srbije. Mnogo je više od priredbe. Modernim konceptom podstiče međudržavnu i privrednu saradnju, integriše unapređenje znanja, proizvodnje i razvoj nauke. Uz to, promoviše značaj inovacija i predstavlja sintezu iskustva i dostignuća u srpskoj poljoprivredi, snažna je podrška privredi Srbije, a njegov doprinos i značaj mere se uspesima izlagača koje ostvaruju pod krovom Novosadskog sajma. 

44. USPEŠNI RATARI

JAN VALA IZ SELENČE

Selenča je selo u opštini Bač sa oko 3.000 stanovnika, od kojih su 95 odsto Slovaci. U poslednje vreme često se pominje kada je reč o organskoj proizvodnji, a tu postoji i Centar za organsku proizvodnju. Selenča se dosta razlikuje od drugih sela i treba je obavezno posetiti. Selo je nekoliko puta proglašavano za najčistije selo u Vojvodini i Srbiji i predstavlja uspešan i zanimljiv miks tradicije, korišćenja prirodnih potencijala i novih ideja. 

Piše Svetlana Kovačević

46. HORTIKULTURA

KRALJICA BAŠTE IZ VAŠE MAŠTE - RUŽA

Da li ste znali da na svetu postoji čak 4.000 članova porodice ruža? One imaju izuzetno veliki značaj, kako ekonomski, tako i ekološki i gaje se na celoj planeti. 

Piše Olivera Mićić

48. DOGAĐAJI 

ŠTRUDLE, VANILICE, KUGLOFI 

Agrobiznis magazin, u saradnji sa AVIV PARKOM na Zvezdari, a uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu "AGROPRESS", organizovao je  i ovaj Sajam hrane i pića. 

Piše Svetlana Kovačević

50.  designLAB

DIZAJN PAKOVANJA

Danas, u ubrzanom svetu u kome živimo i u kome je mogućnost privlačenja pažnje mala, ambalaža sve više postaje najbolji marketinški kanal koji proizvođač ima.

Piše Dejan Vukelić

51. DOGAĐAJI

ISPLAĆEN PRVI KREDIT IZ PROGRAMA VLADE REPUBLIKE SRBIJE

NLB Banka Beograd je isplatila prvi kredit za poljo- privrednike iz programa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

52. TRADICIJA I OBIČAJI

KULTURNO-UMETNIČKO DRUŠTVO "PKB" - PADINSKA SKELA

NEGOVANJE NARODNE PESME, TRADICIJE I NOŠNJE 

Društvo je osnovano krajem 1970. godine. Jedan od ciljeva osnivanja bio je negovanje izvornog folklora. U nedostatku kulturnih institucija u Pančevačkom ritu Društvo je bila preka potreba radnika, koji su želeli da zaigraju i zapevaju u ritmu svog rodnog kraja. Osnovano je u vreme procvata Kombinata koji je tada imao oko 18.000 zaposlenih i prostirao se na celoj bivšoj Jugoslaviji. 

Piše Svetlana Kovačević

54. KUĆNI LJUBIMCI

KAKO IZGLEDA ZDRAVO ŠTENE 


Pri odabiru budućeg ljubimca najvažnije je da uzmete - zdravo štene. Kako to proceniti? 

Piše Dušan Marinović

55. GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

OPŠTI OPIS GLJIVA 

Od ovog broja Agrobiznis magazin pokreće novu rubriku. Najpre ćemo govoriti o opš- tim ali ništa manje važnim stvarima kada je reč o našim gljivama: njihovoj građi, šeširu, cevčicama, porama, listićima, raznim oblicima, bojama, kožicama, dršci, prstenovima, manžetnama, ostacima ovoja, bazi drške, sporama, strukturi mesa gljiva, promenljivosti njihovih boja, ali i o njihovim mirisima, ukusima... Zatim ćemo govoriti o tome kako prepoznati i razlikovati opasne i otrovne gljive od onih jestivih i veoma ukusnih (pa i lekovitih)... Ovih drugih je, videćete, ipak, mnogo više u prirodi i od njih se mogu spremiti pravi gastronomski specijaliteti. 

Piše Vladimir Janjić, dipl. ing

56. KAKO SE PRAVI

TAJNE IZRADE PIROTSKOG KAČKAVALJA 


Na prostoru Staroplaninskih sela i Pirota, prerada ovčijeg mleka u kačkavalj, počela je sedamdesetih godina 19. veka. Ovčarstvo je u ovim krajevima po oslobođenju od Turaka postalo najrazvijenija stočarska delatnost, pa je uz interesovanje grčkih trgovaca za proizvode od ovčijeg mleka i uz tadašnju odličnu, jaku mrežu zadruga, pirotski kačkavalj u Kraljevini Jugoslaviji dostigao svoj vrhunac. Još od tada, do danas, kačkavalj je ostao jedan od najznačajnijih domaćih proizvoda iz Pirota. Pravi se po istoj recepturi, a najstariji meštani Staroplaninskih sela kažu, da ima čak i isti ukus kao nekada. 

Piše Ivana Lilić

58. KUVAMO S LJUBAVLJU

KOLAČ SA MALINAMA 

Šta nam je potrebno od namirnica i kako spremiti ovaj ukusni kolač?

Piše Svetlana Kovačević

.......

Agrobiznis magazin (17.4.2018)