Baner MPS 750x90

 

Novi štampani i digitalni broj

AGROBIZNIS MAGAZIN  / April 2019 / Godina X / Broj 98

ABM 98 3D Page 01 velika 

Nova vegetacija donela je puno posla poljoprivrednicima u svim krajevima. Uz brojne obaveze treba i dosta novca za investicije. Značajan deo za većinu poljoprivrednika predstavljaju subvencije. Raspitivali smo se u Upravi za agrarna plaćanja kada će novac biti na računima svih korisnika. 

Večita tema i muka voćara su mrazevi koji su i ove godine u pojedinim krajevima oštetili kajsije, breskve, jagode i višnje. Ukoliko ste namerili da gajite kajsiju obavezno pročitajte naš tekst o novoj sorti ovog voća. 

Nešto bolje vesti obeležavaju početak sezone za malinare. Uz kamen temeljac za novu fabriku koja će prerađivati ariljsko crveno zlato dogovorena je i cena od oko 140 dinara što će zadovoljiti proizvođače. Sa druge strane, ni oni koji su zasadili borovnicu ne moraju da brinu jer se i ove godine očekuje da cena bude oko 5 evra za kilogram. 

I ovog puta smo vam obezbedili korisne informacije kako da unapredite svoju proizvodnju, smanjite troškove i poboljšate tehnologiju proizvodnje. I dalje pišemo o značaju hrane za zdravlje, lekovitom bilju, kućnim ljubimcima, gljivama, uspešnim gazdinstvima i pozitivnim iskustvima. Najavljujemo skori dolazak najboljeg proizvođača plastenika iz Nemačke na srpsko tržište. 

Vidimo se od 11. do 17. maja na 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.  

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Iz sadržaja broja 98:

 

4. INTERVJU

U RAZGOVORU SA BILJANOM PETROVIĆ, DIREKTORKOM UPRAVE ZA AGRARNA PLAĆANJA 

ŠTO PRE DO SUBVENCIJA

Biljana Petrović nova je direktorka Uprave za agrarna plaćanja u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Biljana je završila Filozofski fakultet, odsek sociologija, živi u Šapcu. Ima 15 godina iskustva u bankarskom sektoru. Biljana ima bogato iskustvo u radu sa vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava, a na poziciji direktorke Odeljenja za upravljanje prodajom agro biznis u NLB bila je tri godine. Ona je vodila tim od skoro 30 zaposlenih koji su na raspolaganju vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava bez obzira gde se ona nalaze. 

Razgovarala Svetlana Kovačević

6. DOGAĐAJ

DAN DOBAVLJAČA IZ SEKTORA AGROBIZNISA


Za ovogodišnji Dаn dobаvljаčа za agrobiznis koji je organizovala Razvojna banka Vojvodine registrovalo se čak 76 kompаnijа, 11 poljoprivrednih gаzdinstаvа, 16 preduzetnikа, dve zemljorаdničke zаdruge i 7 velikih trgovinskih lanaca. 

Piše RAV

8. TRŽIŠTE

TEMA BROJA

KAKAV JE KVALITET SOKOVA KOJE PIJEMO?


Bezbednost i kvalitet hrane koju kupujemo i jedemo sve češće je tema brojnih polemika kako među stručnjacima, tako i među običnim ljudima, odnosno potrošačima. Na predlog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sredinom marta u Skupštini Srbije usvojene su izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane. Novim zakonskim aktima trebalo bi da budu otklonjene sumnje potrošača o kvalitetu određenih proizvoda, jer će se preko nadležnih inspekcijskih službi ministarstva poljoprivrede i zdravlja pratiti nastanak proizvoda u svim fazama proizvodnje. 

Piše Dragana Petrović

12. RADIONICA

OSIGURANJE POUZDANA ZAŠTITA OD BROJNIH RIZIKA

Predstavnici Glavne filijale "Dunav osiguranje" u Šapcu obišli su gazdinstvo porodice Lazarević, u selu Kujavica, čiji se domaćini skoro dvadeset godina bave poljoprivrednom proizvodnjom, a svake godine osiguravaju useve. Poljoprivrednik Branko Lazarević, po polisama za osiguranje u prethodnim godina imao je štete od grada koje je Kompanija "Dunav osiguranje" nadoknadila… 

Piše Nemanja Popović  

15. INOVACIJE

NOVA SORTA KAJSIJE KOJA VEŠTO IZBEGAVA MRAZEVE

Ono što se u prirodi retko dešava i na čemu rade brojni stručnjaci decenijama desilo se upravo u Donjem Matejevcu pored Niša. Tu je pronađena sada nova sorta kajsije koja je nastala prirodnom mutacijom na imanju u ovom mestu. To se desili na imanju Budimira Rašića po kome ona i nosi naziv Buda. Kako je na prezentaciji, u okviru Zimske škole u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Nišu, objasnila Budimirova ćerka Slavica Igić, ova kajsija je zapažena osamdesetih godina prošlog veka. Tada je njen otac primetio da se ona razlikuje od drugih sorti iz njihovog voćnjaka, ali i od drugih koje su postojale u matejevačkom ataru... 

Piše Goran Đaković
 

ABM 98 Page 01 velika

16. PREHRAMBENA INDUSTRIJA

KAMEN TEMELJAC ZA PRERADU ARILJSKOG BLAGA

Nakon decenija sadnje, uspona i padova u proizvodnji, poslednjih godina i posle nešto više od godinu dana, kada je potpisan Memorandum u Budimpešti, nakon zajedničke sednice Vlada Srbije i Mađarske, koji se odnosi na formiranje zajedničke kompanije mađarske i srpske privatne firme za proizvodnju i preradu voća, u Arilju je položen kamen temeljac dogovorene fabrike. Kako je rečeno novinarima, u prvoj fazi u ariljskoj fabrici proizvodiće se kaše i voćni koncentrati, a u Mađarskoj će se raditi dorada, dok je plan da u kasnijim fazama u Arilju bude kompletna proizvodnja... 

Piše Goran Đaković

18. VOĆARSTVO

ARRIGONI - ZELENO REŠENJE PROTIV KIŠA I INSEKATA KOJI NAPADAJU TREŠNJE 

Uzgoj trešnje je jedan od najzahtevnijih poslova u voćarstvu. Kao i drugi plodovi kao što su kivi, breskva ili šljiva i kod trešnje plodovi mogu pretrpeti značajne negativne efekte od prekomernih padavina koje se sve češće javljaju u drugoj dekadi maja. Vodeći međunarodni igrač u sektoru tehničkih tekstila za poljoprivredu ARRIGONI, predlaže nova rešenja koja unapređuju prakse uzgoja. Štaviše, on kombinuje mogućnost zaštite useva od napada štetnih insekata kao što je zastrašujuća Drosophila Suzuki i druge vrste, a i ujedno štiti plodove od kiše... 

Piše Goran Đaković

20. ISKUSTVA PROIZVOĐAČA

BOROVNICA – SKUP BIZNIS ALI DOBRA I ZARADA 

Proteklih decenija naši zemljaci su odlazili "trbuhom za kruhom" (neki bi rekli "preko bare") kako bi ostvarili svoj američki san. Ređi primer jeste povratak iz Amerike i život u Srbiji kao u američkom snu. Takav život vode dva brata blizanca, Marko i Luka Maksimović, koji su se odrekli života u Los Anđelesu i nastanili sa svojim ocem Časlavom, u Božurnju kod Topole. Na nekoliko lokacija u Božurnji i okolini ovi vredni momci zasnovali su proizvodnju borovnice… 

Piše Goran Đaković 

22. PČELARSTVO

ORGANSKO PČELARSTVO


Pri prelasku sa konvencionalnog ka organskom načinu pčelarske proizvodnje, kao i u drugim granama poljoprivrede, proizvođač treba da bude upoznat sa osnovnim načelima koja treba da se primenjuju pri organizovanju ovakve vrste proizvodnje, pri izboru lokacije na kojoj je smešten pčelinjak i okolina u kojoj se napasaju pčele je od suštinske važnosti pri organskoj pčelarskoj proizvodnji... 

Piše Goran Đaković

26. POVRTARSTVO

MLADI DOMAĆIN – USPEŠAN PROIZVOĐAČ

Stefan Avramović ima samo 20 godina ali već ima veliku iskustvo kako u stočarstvu tako i ratarstvu i povrtarstvu. On sa majkom Slađanom obrađuje 14 hektara zemlje, na muži imaju pet krava a bave se i proizvodnjom rasada. Kako bi rasad na tržište izneli što ranije Stefan se odlučio da jedan plastenik zagreva tokom noći. Kaže da mu se ovo isplati pre svega jer ima sopstvena drva te nema tu vrstu troška u potpunosti jer bi u suprotnom proizvodnja bila značajno skuplja. “Bavimo se proizvodnjom rasada paradajza, paprike, krastavca, kupusa i ostale rasade samo za sopstvene potrebe. Stavimo u plastenik i neke vrste cveća, šargarepu i luk tako da imamo sve za naše domaćinstvo iz naše proizvodnje... 

Piše Goran Đaković

28. DOGAĐAJI

SIR I MED - BUDUĆNOST SRBIJE

- Med je naša velika šansa, a od njegove proizvodnje, posredno i neposredno, može da se zaradi čak 150 miliona evra - izjavio je predsednik Aleksandar Vučić i najavio dalju podršku države pčelarima. Proizvodnja meda, ukazao je Vučić u razgovoru sa lokalnim pčelarima, u Lazarevu kod Zrenjanina, ogromna je korist za našu zemlju. Tokom obilaska štandova sa raznim vrstama meda, predsednika Vučića je interesovalo kako pčelarima iz Banata ide posao, koji je med najtraženiji na tržištu i zašto se najčešće traži bagremov. Pčelari su predsedniku rekli da se najviše traži bagremov med, da tržište zahteva novitete kao što su med sa cimetom, bronhi-med, med sa borovim iglicama i da se banatski med, gde je najveća proizvodnja meda od suncokreta, prodaje za oko pet evra po kilogramu. 

Piše Goran Đaković

30. ŽENE U AGROBIZNISU

UDRUŽENJE SEOSKIH ŽENA


Podizanje kvaliteta proizvodnje, prerada domaćih proizvoda i stvaranje povoljnih uslova za život navele su žene u Dragačevu da osnuju Udruženje seoskih žena. Sa ruzmarinom, bosiokom, ljutom paprikom ili bez dodataka Svetlana Davidović, iz sela Kaona, pravi sir po staroj proverenoj recepturi. Za sada, prodaje samo male količine ali bi od domaćeg mleka mesečno mogla da proizvede i 200 kilograma sira. 

Piše Goran Đaković

32. INTERVJU

U RAZGOVORU SA NENADOM POPOVIĆEM, DIREKTOROM REGIONALNE AGENCIJE ZA EKONOMSKI RAZVOJ 

ŠUMADIJSKA "ŠLJIVOVICA" RAME UZ RAME SA NAJPOZNATIJIM SVETSKIM BRENDOVIMA 

Brendiranje poljoprivrednih proizvoda, posebno na osnovu oznake geografskog porekla, veoma je važan segment u većini razvijenih zemalja. Nažalost, prosečan srpski seljak o ovome zna vrlo malo ili - gotovo ništa. 

Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja ističe, za Agrobiznis magazin, da je Regionalna agencija na čijem je on čelu u prethodnom periodu prepoznala značaj zaštite geografskog porekla i pokrenula ovaj proces kao deo jedne šire inicijative. Cilj je razvoj teritorijalnog identiteta regije Šumadija u ključnim sektorima ruralne ekonomije, vinogradarstvu i proizvodnji vina, voćarstvu i tradicionalnim zanatima. 

Razgovarala Dragana Petrović

36. NOVE TEHNOLOGIJE

UTICAJ NANOBIOTEHNOLOGIJE NA PROIZVODNJU MESA 

Uticaj nanotehnologije na proizvodnju mesa u staji ili na brojlerskoj farmi je predmet proučavanja i razvoja novih tehnologija u uzgoju životinja. Kao što nanopremiksi utiču na kvalitet i kvantitet jaja i mleka, imaju značajan uticaj na kvalitet i kvantitet mesa. Sa uvođenjem novih tehnoloških postupaka smanjuje se sadržaj rezidua antibiotika i drugih lekova u mesu, prirast životinja je veći, ekonomski gubici su manji, sprečavaju se brojna oboljenja organa za disanje i digestivnog trakta. Poboljšanje uslova života i smanjen stres, isto tako pozitivno utiče na sam kvalitet mesa i proizvoda od mesa... 

Piše dr Brana Radenković Damnjanović 

39. EKOLOGIJA

BROJ LEPTIRA SE SMANJIO ZA DVE TREĆINE


Poljoprivredom visokog intenziteta smanjuje se broj vrsta leptira u susednim područjima. Livade koje graniče sa poljoprivrednim površinama visokog intenziteta su dom za manje od polovine broja vrsta leptira od područja u prirodi. Broj pronađenih jedinki je čak i do jedne trećine nekadašnje populacije - ovo su rezultati istraživačkog tima koji je vodio Jan Christian Habel na Tehničkom univerzitetu u Minhenu (TUM) i Thomas Schmitt u Društvu za istraživanje prirode Senckenberg. 

Piše Snežana Birčanin

40. SAM SVOJ MAJSTOR

NAPRAVITE SAMI PLASTENIK

Za početak postavljanja vašeg plastenika potrebno je da savijete cevi u lukove tako da im krajevi budu udaljeni 5 m. Ovakvi lukovi kasnije se postavljaju na 1,5 m jedan od drugog. Ukoliko za primer uzmemo da pravite plastenik dužine 30 m, treba da savijete 20 istih lukova. Kako bismo fiksirali lukove potrebno je da pobijemo kočiće koji su ukopani u zemlju najmanje pola metra. Za ovo vam mogu poslužiti i cevi koje su nešto većeg promera od lukova… 

Piše Dragana Petrović

42. HORTIKULTURA

GREEN NET NOVINA NA SRPSKOM TRŽIŠTU


INTERNET PORTAL KOJI POVEZUJE PROIZVOĐAČE I KUPCE I PODIŽE STANDARDE 

Da li znate da u Srbiji postoji internet platforma koja na jednom mestu povezuje proizvođače sadnog materijala, projektante i izvođače u oblasti hortikulture i pejzažne arhitekture? U pitanju je Green Net portal, prvi ove vrste u regionu koji će olakšati rad svima iz oblasti hortikulture. 

Piše Dragana Petrović

44. INVESTICIJE

SAVREMENA PROIZVODNJA VOĆA NA KOSMAJU

Pre tri godine na padinama Kosmaja, u mestu Ralja kod Beograda, započeo je posao podizanja zasada Agrobel Sistema iz Sopota. Od tada do danas uspostavljena je nasavremenija proizvodnja voća. Za sada, na 20 hektara prostiru se zasadi maline, kupine, borvnice i lešnika. U planu je proizvodnja povrća i jagode. Miloš Kljajić, diplomirani inženjer poljoprivrede, vodi ovde voćarsku proizvodnju. Evo šta nam je rekao…

Piše Goran Đaković

46. ZADRUGARSKE STRANE

ZAŠTITOM PROIZVODA DO BOLJEG PLASMANA


Privredna komora Srbije (PKS) i "Dnevnik-Poljoprivrednik", u saradnji sa Zadružnim savezom Srbije (ZSS), organizovali su tematski skup pod nazivom "Original iz Srbije", koji je okupio predstavnike resornih institucija, lokalne samouprave ali i proizvođače koji su zaštitili brendove koji su već prepoznatljivi na tržištu u našoj zemlji i inostran- stvu. Reč je o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom i onima koji nose oznaku "Srpski kvalitet". 

Piše Svetlana Kovačević

48. DOGAĐAJI

ODRŽAN "PROLEĆNI UKUS FEST"

Krajem marta u Kombank dvorani (bivši Dom Sindikata), održan je "Prolećni ukus fest". Na festivalu je učestvovalo više od 80 izlagača i preko 2.000 proizvoda, tako da su Beograđani, na jednom mestu, mogli da probaju i kupe domaće proizvode... 

Piše Svetlana Kovačević

49. SEOSKI TURIZAM

ETNO TURIZAM PO MERI GOSTA


Na samo osam kilometara od Guče, u dragačevskom selu Gornja Kravarica, smešteni su "Vajati", kompleks savremeno opremljenih apartmana sa četiri zvezdice, koji svakom gostu pružaju utočište i daju priliku za istinski odmor… 

Piše Svetlana Kovačević

50. HRANA I LEK

CVEKLA I ŠARGAREPA


BLAGO IZ PRIRODNE APOTEKE 

Ruska tradicionalna medicina smatra cveklu za jedan od najboljih prirodnih lekova. Zato i ne čudi što je cvekla glavni sastojak čorbe boršč, ruskog nacionalnog jela... 

Piše Dragana Petrović

52. DOGAĐAJI

AGROBIZNIS MAGAZIN NA DEVETOM BALKAN CHEESE FESTIVALU 

UŽIVANJE U UKUSIMA


Proleće počinje sa prvim visibama i ljubičicama, a sladokusci bi dodali sa festivalom sira u Beogradu. U Domu omladine 9. i 10. marta održan je Deveti Balkan Cheese Festival koji je okupio više od 300 izlagača i brojne posetioce koji su se gurali oko štandova. A, na tezgama, nema šta nema: kravlji, kozji, sir sa tartufima, susamom, semenkama suncokreta, ljutom paprikom, sir sa ukusom crnog vina, kačkavalj začinjen raznim aromatičnim biljkama... 

Piše Dragana Petrović

54. LEKOVITO BILJE

ANGELIKA - ZAČINSKA BILJKA I SLATKIŠ


Među brojnim idejama šta započeti na imanju ukoliko imate slobodnu površinu, većina će vas savetovati da se opredelite za voćarstvo, oni iskusniji idu u stočarstvo, a za početak, ili možda veći biznis interesantno je i lekovito bilje... 

Piše Snežana Birčanin 

56. KUĆNI LJUBIMCI

KO MOŽE DA DRESIRA PSA?


Svako ko voli pse! Zapravo, ne morate da budete ni fantastičan ni iskusan dreser da biste pristojno vaspitali svog psa. Ali, u tom poslu morate, definitivno, da budete predani i dosledni. U svakom slučaju, nešto morate da uložite u obuku psa: ili svoje dragoceno vreme ili svoj teško zarađen novac. Najgora varijanta je ne vaspitati i ne obučiti svog psa jer posledice takve neodgovorne odluke, nekad, mogu biti - najskuplje. Birajte... 

Piše Dušan Marinović

57. GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

BABINO UVO


Ovo je gljivarski vesnik proleća. Jedna od najranijih vrsta, gljiva babino uvo (Sarcoscypha coccinea) može se naći odmah posle topljenja snega pa sve do kraja aprila. 

Piše Vladimir Janjić

58. KUVAMO S LJUBAVLJU

RUSKE KAPE 

Evo recepta za ovaj ukusni slatkiš…

Piše Svetlana Kovačević

……

Agrobiznis magazin 15. 4. 2019.