Štampani i digitalni broj

AGROBIZNIS MAGAZIN / Septembar 2020 / Godina XI / Broj 115

ABM 115 3D Page 01 velika

Retko se sreću mladi ljudi koji već u devetnaestoj godini znaju kojim putem su krenuli i gde žele da idu. Ipak, ima i takvih mladića u Srbiji koji bi voleli da odu u inostranstvo kao turisti, ali bi u Srbiji da žive kao vredni i dobri domaćini. Jedan takav živi i radi u selu Bresje kod Smederevske Palanke i zove se Milan Petković. Kako on razmišlja i šta ima da poruči svojim roditeljima oduševiće svakoga! 

S druge strane Aleksandar Vukašinović iz Bajine Bašte je odlučio da njegov agrobiznis bude proizvodnja jaja prepelice. On se na ovaj potez odlučio pre manje od godinu dana, a danas njegova farma ima 300 prepelica, od kojih dnevno ima prosečno 100 lekovitih jaja. 

Koronavirusi se ne pojavljuju samo kod nas vlasnika, već ih nalazimo i kod naših ljubimaca i domaćih životinja. Koronavirus se može javiti kod stoke i živine, a najčešći simptomi su respiratorne i gastro-interstinalne poteškoće. Koronavirus je čest kod stoke i živine koji se rutinski viđa u svetu. Zna se da slepi miševi nose preko 100 različitih vrsta koronavirusa, a divlje cibetke su izvor virusa koji uzrokuje SARS (teški akutni respiratorni sindrom) tema koja dominira u celom svetu, u našem časopisu iz ugla veterinara. 

Šljivi i šljivarstvu se u Srbiji oduvek pridavao veliki značaj. Kažu da se nekada kuća gradila na mestu gde šljiva najbolje raste. Bez rakije šljivovice ne može da prođe nijedna svečanost (ni svadba, ni slava, ni krštenje). Rakija je često spominjana u narodnim pesmama, pričama i predanjima. Šta je vrednost šljive i zašto je toliko važna? 

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina. 

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Iz sadržaja broja 115:

4. MLADI POLJOPRIVREDNICI

POLJOPRIVREDA JE TEŽAK ALI ISPLATIV POSAO


Retko se sreću mladi ljudi koji već u devetnaestoj godini znaju kojim putem su krenuli i, gde žele da idu. Ipak, ima i takvih mladića u Srbiji koji bi voleli da odu u inostranstvo kao turisti, ali bi u Srbiji da žive kao vredni i dobri domaćini. Jedan takav živi i radi u selu Bresje, kod Smederevske Palanke, i zove se Milan Petković. On je završio gimnaziju i ove jeseni će početi da studira agroekonomiju, na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Njegove reči koje ćemo vam preneti verovatno će pogoditi svakoga… 

Piše: Goran Đaković 

6. STOČARSTVO

JAJA JAPANSKE PREPELICE KAO IDEJA ZA BIZNIS


NISU SVA JAJA LEKOVITA! 

Razmišljajući šta bi mogao da radi u životu, od čega bi mogao pristojno da živi i da se posveti porodici, mladi Aleksandar je odlučio da njegov agrobiznis bude proizvodnja jaja prepelice. On se na ovaj potez odlučio, pre manje od godinu dana, a danas njegova farma ima 300 prepelica, od kojih dnevno ima prosečno 100 lekovitih jaja… 

Piše: Goran Đaković

ABM 115 str 06 

8. NOVE TEHNOLOGIJE

DRONOVI SVE ČEŠĆE IZNAD NAŠIH NJIVA


EFIKASNO ZAŠTIĆENA JAGODA 

Poljoprivreda 21. veka može se reći da je imala najviše primenjenih inovacija nego što je to ranije bio slučaj. Skoro svakog dana neke inovacije nalaze primenu u proizvodnji. Počevši od traktora bez vozača, što tek treba da se razvija, do dronova koji su postali realnost. Kina je u ovim inovacijama među vodećim zemljama, zajedno sa SAD. Kako saznajemo, Vlada NR Kine subvencionisala je nabavku čak 16.000 dronova za poljoprivredu. I možda ćemo se sporiti oko negativnih posledica proizvodnje GMO biljaka, ali upotreba dronova u poljoprivredi, ne samo da povećava efikasnost primenjenih sredstava i samu operaciju prskanja, već značajno može uticati na negativne posledice primene teške poljoprivredne mehanizacije. 

Piše: Goran Đaković

10. VOĆARSTVO

VOĆARSTVO U DOBA KORONE

Slavoljub Đorđević iz Kamendola, koji u voćarstvu primenjuje najnovije metode i ostvaruje natprosečne prinose, berbu jabuka počeće za nekoliko dana. On je za RTS rekao da nije imao problema sa nevremenom, tako da očekuje jednu solidnu berbu jabuka. “Neke sorte su bile u fazi cvetanja kada je bilo mrazeva, tako da te sorte, kao, na primer, sorta ajdared je dosta manje rodila nego što je to uobičajeno, recimo red veličina pedesetak procenata, dok su ostale sorte dosta solidno rodile. Prava je šteta što ovde nemamo malo više vode, onda bismo mogli stvarno da se takmičimo sa celim svetom i po kvalitetu i po količinama” smatra Đorđević i kaže da kada je reč o podizanju novih zasada, pored breskve i jabuke, najviše se sadi trešnja… 

Piše: Goran Đaković

12. VETERINA

KORONAVIRUS KOD ŽIVOTINJA

Koronavirusi se ne pojavljuju samo kod nas vlasnika, već ih nalazimo i kod naših ljubimaca, i domaćih životinja. Koronavirus se može javiti kod stoke i živine, a najčešći simptomi su respiratorne i gastrointerstinalne poteškoće. Koronavirus je čest kod stoke i živine koji se rutinski viđa u sveta. Zna se da slepi miševi nose preko 100 različitih vrsta koronavirusa, a divlje cibetke su izvor virusa koji uzrokuje SARS (teški akutni respiratorni sindrom), koji je prvi put prijavljen u Kini 2002. godine. Iako je naše razumevanje još uvek ograničeno, divlji ljuskari ili pangolini koji se prodaju na pijacama mogu biti povezani s pojavom epidemijom u Kini. Poznato je da se koronavirus svake godine pojavljuju u celom svetu, a najčešće se javlja kod nosilja sa simptomom smanjene nosivosti, kod teladi i mlečni krava uzrokuje zimsku dizenteriju (proliv), kod svinja uzrokuje respiratorne smetnje, a kod živine i ptica bronhitis. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) obavestila je da se zna da se druga vrsta korona virusa MERS-CoV prenosi s kamila na ljude… 

Piše: Dragana Crnomarković 

ABM 115 str 12

14. RADIONICA

OSIGURANJE JE SPAS I SIGURNOST


Kompanija „Dunav osiguranje“ održala je 21. avgusta radionicu u Knjaževcu, na kojoj su predstavnici glavne filijale kompanije u Zaječaru, predstavnik Opštine Knjaževac i poljoprivrednici razgovarali o značaju osiguranja i zaštiti poljoprivredne proizvodnje. Ukazujući na značaj žena preduzetnica u agrobiznisu, učešće u radu radionice uzela je Želica Milojević iz Zubetinca, iz okoline Knjaževca, koja se 40 godina bavi voćarstvom i ima oko osam hektara zasada višanja i šljiva i, posebno ističe značaj osiguranja… 

Piše: Goran Đaković

ABM 115 Page 01 velika

16. VOĆARSTVO

KOD TOJIĆA U NOĆAJU 

VOĆNJAK ZA PRIMER


Šljivi i šljivarstvu se u Srbiji oduvek pridavao veliki značaj. Kažu da se nekada kuća gradila na mestu gde šljiva najbolje raste. Bez rakije šljivovice ne može da prođe nijedna svečanost (ni svadba, ni slava, ni krštenje... ). Rakija je često spominjana u narodnim pesmama, pričama, predanjima... 

Piše: Svetlana Kovačević 

18. PČELARSTVO

JOVANA NIKOLIĆ 

ALISA U ZEMLJI PČELARSTVA


Jovana Nikolić, po struci diplomirani pravnik, za sebe kaže da je početnik u ovom poslu, iako se porodično, već 15 godina unazad, bave poslom koji ispunjava čoveka u svakom smislu, a to je pčelarstvo. Njen pčelinjak se nalazi u podnožju planine Cer, a nešto više o njenim košnicama, lekovitosti pčelinjih proizvoda, miru i zadovoljstvu koji ovaj posao pruža i nosi sa sobom, pročitaćete u tekstu koji sledi... 

Piše: Miloš Stojanović 

20. HERBARIJUM

MASLAČAK - LEKOVITI KOROV KOJI SE JEDE


Maslačak (lat. Tardžacum) je višegodišnja korovska biljka iz porodice glavočike. Reći za ovu biljku raskošnih žutih cvetova da je samo dosadan korov bilo bi pogrešno, zato što se već vekovima koristi u ishrani, ali i u lekovite svrhe. U narodu je poznata i pod imenima popina pogačica, žutinica, žućanik, žuto zelje, mlečika... U zvaničnoj farmakoligiji koristi se biljka dok cveta (od marta do maja) dok se u narodnoj medicini koristi i pre cvetanja, a lekoviti su svi delovi od korena do cveta... 

Piše: Dragana Petrović 

22. STOČARSTVO

FARMA TRIFUNOVIĆ

GENETIKA NA ZAVIDNOM NIVOU 

Farma Trifunović počela je sa radom avgusta 2019. godine. Njen vlasnik, Aleksandar Trifunović, ovčarstvom je počeo da se bavi još 2014. godine ali je zbog odlaska u inostarstvo pravio prekid i sada se ponovo vratio u svoju zemlju gde nastavlja tamo gde je stao. Ali, kako kaže, sa još boljom genetikom i modernijom farmom. Inače, farma se nalazi u Sremu, u Gibaracu kod Šida, veoma je dobro je opremljena i u nju je, očigledno, uloženo dosta novca i truda…

Piše: Goran Đaković

24. AKTUELNO

KAKO JE SRBIJA PRVI PUT U ISTORIJI DOBILA DOZVOLU ZA IZVOZ MLEČNIH PROIZVODA U KINU 

SRPSKI SIR NA TRPEZI KINEZA


Prvi put u istoriji dve srpske kompanije za proizvodnju mleka dobile su dozvolu za izvoz mlečnih proizvoda u Kini koja predstavlja najveće potrošačko tržište na svetu. Jedna od njih je kompanija "Mlekoprodukt", koja posluje u okviru grupe ”Savencia fromage & dairy”, i koja je s ponosom saopštila da je dobila sertifikat za izvoz svojih proizvoda na tržišta Kine i Evropske unije. Do sada je ova kompanija izvozila u zemlje regiona, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju, a izlazak na kinesko tržište je veliki uspeh i šansa širenje poslovanja ove kompanije. Kako za Agrobiznis magazin objašnjava generalni direktor "Mlekoprodukt"-a Andrej Beslać, dobijanje ovakvog međunarodnog sertifikata za plasman domaćih proizvoda na tržište Kine i EU, predstavlja još jednu potvrdu da rade na pravi način... 

ABM 115 str 24

27 NLB KAMPANJA


Ÿ ALIDEDA 

Ÿ BIOHELJDA, SVOJIM SRCEM I RUKOM, KAO NAŠE BAKE! 

Ÿ ETNO KUĆA HREBELJANOVIĆ - MESTO VRHUNSKE DOMAĆE HRANE I PRIJATNOG AMBIJENTA 

Ÿ NUMIS d.o.o. 

Ÿ SPELTA ALARGIĆ – PO RECEPTU STARIH MLINARA 

Ÿ SWEET & FIT 2019 

Ÿ VINARIJA OKRUG 

Ÿ VINARIJA TRILOGIJA 

33. SEOSKI TURIZAM

VEDRO NEBO NA SRNJAČI
  

Malo je onih koji se mogu pohvaliti da će njihova dedovina nastaviti da donosi dobit. Već decenijama se govori kako seoski turizam može biti budućnost Srbije. Diplomu i posao profesora, mlada Slađana Milikić Sretović, zamenila je povratkom na rodno Rudno, čime je ispunila želju svog dede, ali i svoju... 

Piše: Sonja Cvetković 

36. RADIONICA

U KRALJEVU RAST BROJA GAZDINSTAVA KOJA OSIGURAVAJU PROIZVODNJU

Sa ciljem da ukažu na značaj osiguranja poljoprivredne proizvodnje i imovine gazdinstva, predstavnici kompanije "Dunav osiguranje" obišli su poljoprivrednike sa teritorije Kraljeva kojima, kako je rečeno, ta lokalna samouprava, mimo subvencija Vlade Srbije od 40 odsto, trošak osiguranja subvencioniše sa 50 odsto, što znači da poljoprivrednik izdvaja svega 10 odsto cene osiguranja... 

Piše: Nemanja Popović 

38. KULINARSTVO - TURIZAM 

UKUSI JUGA


GASTRO AVANTURA PO RECEPTIMA NAŠIH BAKA 

Proleće provedeno u karantinu i izolaciji svakako ne možemo pamtiti po dobru, ali će Dragana i Marija, autorke instagram stranice “Ukusi juga”, pamtiti i po početku svoje gastro avanture. Prelistavanje slika i recepata sa njihove stranice nekad će vas podsetiti na bezbrižne dane detinjstva i sve ono što su pripremale naše bake, a nekad će vas, na krilima ukusa, odvesti u daleke predele, drugačije kulture i kulinarske tradicije... 

Piše: Miloš Stojanović 

40. PČELARSTVO

PREPOZNAJTE BOLESTI U PČELINJEM LEGLU 

AKUTNA I HRONIČNA PARALIZA PČELA

Kao i sva živa bića i pčele su podložne bolestima, a poznavanje osnovnih simptoma bolesti omogućava pčelaru da u što ranijoj fazi uoči bolest i preduzme mere za ozdravljenje društva. Osim bolesti pčelinjeg legla, koje veštiji pčelar može da uoči tokom pregleda košnica, postoje i bolesti pčela koje mogu da nanesu ozbiljnu štetu pčelinjem društvu. O tome je reč ovde…

Piše: Dragana Petrović 

ABM 115 str 40

42. HRANA I LEK

KUĆA SE GRADI NA MESTU GDE RASTE ŠLJIVA

Šljiva (lat. Prunus subg. Prunus) je voće iz porodice ruže sa okruglim ili duguljastim modro plavim plodovima, koji se koriste u ishrani. Osim u svežem stanju od šljive se prave džemovi, marmelade, razni namazi, sokovi, a vekovima se koristila i u lekovite svrhe. Šljivici se danas najviše prostiru u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Sa 43 miliona stabala i prinosom od 700.000 tona, Srbija je na trećem mestu po proizvodnji šljiva u svetu… 

Piše: Dragana Petrović

44. ZAŠTITA BILJA

ZAŠTITI MALINU NAKON BERBE
   

Nega i zaštita malina posle berbe od izuzetne je važnosti, jer od toga zavisi zdravlje i rodni kapaciteti malinjaka naredne sezone. Nakon završene berbe u zasadima maline potrebno je preventivnim merama suzbiti štetne organizme. Berba jednorodnih sorti maline (Vilamet, Miker, Fertodi, Glen... ) je završena, ili je na višim terenima pri kraju. Zaštita zasada nakon berbe je od velike važnosti za zdravstveno stanje i rodni kapacitet malinjaka za narednu sezonu. Proizvođačima se preporučuje da posle berbe iseku stare izdanke do osnove, iznesu ih iz malinjaka i spale. Ukoliko u vreme sečenja starih izdanaka vladaju ili se očekuju visoke temperature vazduha, poželjno je ostaviti odsečene izdanke da štite mlade izdanke od jake insolacije, pa ih naknadno ukloniti… 

Piše: Sonja Cvetković 

46. DOGAĐAJI

MEĐUNARODNI FESTIVAL RAKIJE „RAKIJA I RAKIJAŠI 2020.“ 

PREPEČENICA ČEKA STRUČNU PROCENU 

Tradicionalni III Međunarodni festival rakije „Rakija i rakijaši 2020.“ biće održan 24. oktobra u Poljoprivrednoj školi „Josif Pančić“ u Pančevu. Organizatori pozivaju učesnike, da najkasnije do 1. oktobra pošalju uzorke rakije na ocenjivanje kvaliteta. Kao i prošle godine, ocenjivanje rakije radiće najveći naši stručnjaci za jaka alkoholna pića: prof. dr Ninoslav Nikičević (Poljoprivredni fakultet u Zemunu), prof. dr Vele Tešević (Hemijski fakultet u Beogradu), dr Ivan Urošević, (predsednik proizvođača rakije Srbije) i dr Branko Popović  (Institut za voćarstvo Čačak)… 

Piše: Dejan Mijailović 

48. ZADRUGARSTVO


SOCIJALNO ZADRUGARSTVO 

U cilju sagledavanja stanja u zadrugarstvu Srbije, kao polaznoj osnovi za formulisanje pravaca njegovog daljeg razvoja, urađena je online anketa koja je sastavni deo istraživanja projekta: „Transformacijski potencijal i efekti četvorogodišnje primene čl.11 Zakona o zadrugama Republike Srbije, na razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji“, u okviru programa „Aktivni građani - bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije“, koji realizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ) uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID)... 

Piše: Nikola Mihailović 

50. VODIMO VAS

GRADAČKA BANJA 

RAJ ZA OČI I DUŠU


Etno selo Gradačka banja nalazi se u selu Gradac, na obroncima planine Golije u neoposrednoj blizini opštine Raška. Selo Gradac prostire se u gornjem slivu reke Brvenice koja nastaje u centru sela gde se spajaju Grabovička i Kruševička reka. Manastir Gradac se nalazi u istoimenom selu na obroncima planine Golije. Udaljen je oko 12 km od Brvenika i Ibarske magistrale i 22 km od Raške. Manastir Gradac je zadužbina Jelene Anžujske, žene kralja Uroša I… 

Piše: Svetlana Kovačević

52. TRADICIJA

MANASTIR RIBNICA NEDALEKO OD MIONICE 

BISER DUHOVNOSTI VALJEVSKOG KRAJA 

Podno severnih obronaka Maljena i Divčibara u spomen parku prirode nalazi se manastir Ribnica. U gotovo netaknutoj prirodi koju posećuju brojni turisti, lovci i ribolovci, smeštena je najveća svetinja valjevskog kraja, manastir koji privlači veliki broj vernika. Legenda kaže da je nastao u vreme Nemanjića i da je na temeljima stare crkve podignut manastir posvećen Svetim Apostolima Petru i Pavlu. Do ove svetinje neobične i raskošne lepote dolazi se putem Ljig -Mionica-Valjevo. Okružen prirodom neverovatne lepote, manastir je smešten je u selu Paštriću udaljenom tri do četiri kilometra od Mionice... 

Piše: Dragana Petrović 

54. SOLARNA ENERGIJA

SOLARNA POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA 

MOGUĆA PRIMENA I U POLJOPRIVREDI 

Energija koju emituje Sunce se naziva solarna energija ili solarno zračenje i, predstavlja najveći izvor energije. Količina energije koju emituje Sunce je toliko velika da, ukoliko bi konvertovali samo 0,1 % solarnog zračenja koje dospe do površine Zemlje u električnu energiju, izlazna snaga bi bila 17300 GW, što je sedam puta veće od globalnog proseka potrošnje energije... 

Piše: Dragana Petrović

ABM 115 str 54

56. KUĆNI LJUBIMCI

KAKO NAUČITI PSA DA ZALEGNE


Sa tvrdoglavim psom, a neki to znaju stvarno da budu, osnovni uticaj naših ruku na njegova leđa u ovoj vežbi može da bude, ponekad, i neuspešan. Tada primenimo ovaj mali trik... 

Piše: Dušan Marinović 

57. GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

BODLJIKAVA PUHARA

Bodljikava puhara (Lycoperdon echinatum) ne spada u previše česte gljive na ovim prostorima ali se može, ponekad, naći u našim šumama. Interesantnog je oblika ali vam ne preporučujem za jelo. S obzirom na to da nije previše česta, ostavimo je zato neka raste...

Piše Vladimir Janjić                                                       

58. KUVAMO S LJUBAVLJU 

ZA SLADOKUSCE


DŽEM OD ŠLJIVA SA ČOKOLADOM 

Evo kako da napravite ovu sjajnu poslasticu…

Piše: Svetlana Kovačević 

.......

Agrobiznis magazin (12.9.2020)