AGROBIZNIS MAGAZIN /Juli 2016/ Godina VI/ Broj 65

Poštovani čitaoci,

Veliko mi je zadovoljstvo što, kao urednik ovog izdanja, mogu da vam predstavim nekoliko mladih, uspešnih proizvođača. Ne mogu da se odlučim koje na mene ostavio lepši utisak, da li Sava iz Deronja, koji na deset jutara proizvodi vrhunski bostan ili Ivan, koji sa svojim bratom i prijateljima, organizuje proizvodnju ali i sam proizvodi povrće i žito na 3.000 hektara.

Nismo zaboravili ni one "manje" poljoprivredne proizvođače, te smo zbog toga bili kod gospodina Ištvana, koji nam je pokazao i dokazao, da mak može biti uspešna priča i na manjem posedu.

Nažalost, i u ovom broju bavimo se uvozom mleka i mlečnih proizvoda. Stiče se utisak da se glavni prerađivači utrkuju ko će više da uveze, umesto da se bore za svaki litar domaćeg sirovog mleka. Zbog cele situacije domaći stočari pate, kupci piju mleko a da ne znaju ko ga je proizveo, a nemački poljoprivrednici od svoje države, na pozamašne podsticaje, dobijaju 100 miliona evra, jer im se ne isplati da zarađuju "svega" 20 centi po litru mleka. Preživeli smo štošta, pa ćemo i ovu mlečnu okupaciju, samo nek smo mi živi i zdravi.

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina...

Iz sadržaja:

4. AKTUELNO

NIŽE CENE MLEKA U OTKUPU, ALI NE I U PRODAJI

Povodom pisanja Agrobiznis magazina o sve većem uvozu mleka i krizi u stočarstvu, koje su preneli svi vodeći mediji u Srbiji, kontaktirali smo najznačajnije otkupljivače i prerađivače mleka u Srbiji. Blago rečeno, iznenadićete se kakve smo odgovore dobili! Ono što smo uspeli da saznamo jeste da je IMLEK nastavio da snižava otkupnu cenu mleka. Tako nam se jedan uspešan proizvođač požalio da mu je sa oko 41 dinar – bez ikakvog obrazloženja i obaveštenja – za tri meseca otkupna cena mleka snižena za 3 dinara. Međutim, postoje brojni primeri, ne samo u IMLEKU već i u lozničkoj mlekari da su cene značajnije niže. Na društvenim mrežama proizvođači izražavaju svoje ogorčenje ovakvim postupcima i tvrde da ih ova situacija može dotući.

Piše Goran Đaković

6. DOGAĐAJI

DANI MALINE 2016 / TRADICIONALNI SAJAM U BRATUNCU

U prisustvu velikog broja građana, poljoprivrednih proizvođača, predstavnika međunarodnih i nevladinih organizacija u Bosni i Hercegovini, u Bratuncu je 24. i 25. juna održan 10. Međunarodni sajam poljoprivrede, prehrambene industrije i turizma "Dani maline 2016". Organizator ove tradicionalne manifestacije je opština Bratunac, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srpske i međunarodne organizacije "Džajka" i KER.

7. VOĆARSTVO

MALINJACI NIČU I NA PADINAMA MAJEVICE

Nakon analize zemljišta pripremljene su oranice i obezbeđene sadnice. Pioniri u ovom poslu su kooperanti mlekare "Dule" iz Dragaljevca, koji su se do sada isključivo bavili stočarskom i ratarskom proizvodnjom. Mlekara će biti otkupljivač roda i već gradi hladnjaču da bi iduće godine spremno dočekali prvu berbu malina. Planirano je da malinom bude zasađeno najmanje 30 hektara. 

Izvor: Blic

8. AKTUELNOSTI

INDUSTRIJSKA KONOPLJA U SRBIJI DOŽIVEĆE EKSPANZIJU NA EVROPSKOM NIVOU

Pre tačno godinu dana zvanično je osnovano Udruženje proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta KONOPLJA, a pre šest meseci i Poljoprivredna Zadruga KONOPLJA. To je potvrda da smo ozbiljno ušli u ovaj posao i cilj nam je da polako vratimo industrijsku konoplju na naša polja. Nekada se u bivšoj jugoslaviji gajila na 50.000 ha, a od toga je 80% bilo u Vojvodini. Ako iskustva od ove godine budu pozitivna, a mi svi očekujemo da tako bude, sigurna sam da ćemo za 5-10 godina moći da kažemo da smo ispunili zadatak.

Piše Maja Timotijević

10. VOĆARSTVO

SORTE VOĆA PO IZBORU VODEĆIH STRUČNJAKA

Srbija pruža i više nego dovoljne uslove za intenzivnu proizvodnju voća. U mnogim zemljama, zemljišni i klimatski uslovi su lošiji, ali ostvaruju daleko bolje rezultate nego Srbija. Koštičave voćne vrste čine 67% zasada voća u Srbiji, a od toga je 2/3 zasada šljiva. Zahvaljujući Popisu poljoprivrede iz 2012. godine, u Republici Srbiji, prvi put u poslednjih 50 godina došlo se do tačnih podataka o površini voćnjaka, i ukupnih, i onih po voćnim vrstama. Rezultati popisa pokazuju da voćnjaci zauzimaju 163.310 ha (bez jagode), odnosno 4,8% površina ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je malo s obzirom na uslove koje imamo.

U ukupnoj voćarskoj proizvodnji u Srbiji, koštičave voćne vrste apsolutno dominiraju, po obimu proizvodnje sa oko 53%. Jabučaste voćne vrste pokrivaju nešto preko 20% od ukupnih površina pod voćnjacima. Udeo jabučastog voća u ukupnoj proizvodnji voća iznosi oko 25% što, ako se uporedi sa površinama pod ovim vrstama, govori o većoj intenzivnosti gajenja ovog voća u odnosu na druge vrste.

Piše Svetlana Kovačević

12. STOČARSTVO

ISHRANA GOVEDA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Organska proizvodnja mleka i mesa zasniva se na iskorišćavanju pašnjaka, organski proizvedene kabaste hrane i koncentrovanih hraniva, sa što manjim učešćem dodataka koji nisu farmskog porekla. U našoj zemlji postoje uslovi za takvu proizvodnju, pogotovo u krajevima gde postoje velike travne površine, zemljište nije prezasićeno veštačkim đubrivima i ostalim sintetičkim materijama poput pesticida i drugih. 

14. RATARSTVO

POSTRNA SETVA

Obavlja se posle žetve strnih useva, u najtoplijem delu godine sa najmanjom količinom padavina. Prošle godine, na mernoj stanici u Mladenovcu (selo Koraćica) palo je 8,6 mm padavina tokom celog jula, a najveća dnevna temperatura bila je 39,9°C. Bilo je i dana kada je procenat vlage u vazduhu bio 30,1% i 30,4%. To pokazuje sa čime se naši poljoprivredni proizvođači sreću kada reše da rade postrnu setvu. U priči i savetima sve je to lepo, lako, ekonomski vrlo isplativo i sve ostalo prava "laža i paralaža" za poljoprivrednike ispod Save i Dunava. A zašto je to tako?

Piše Miloš Nikoletić

16. IZ UGLA VETERINARA

POSTUPAK PRE, ZA VREME I POSLE TELJENJA

Obaveza svakog stočara i domaćina je da zabeleži datum kada se očekuje porođaj bilo koje domaće životinje kao i da ume da prepozna znake koji mu prethode. Životinji treba da obezbedi mirno mesto i da prisustvuje svakoj fazi porođaja, kao i da obezbedi adekvatan smeštaj životinji. Multiparnim životinjama kod normalnog porođaja ne treba posebno pomagati ako porođaj protiče uobičajeno i u adekvatnom vremenskom intervalu. Treba pratiti i nadgledati životinju koja se porađa.

Piše Dragana Crnomarković

18. PČELARSTVO

KAKO ODRŽATI PČELE U BESPAŠNOM PERIODU

Za bezbedan život pčela i stalno polaganje jajašca matica potrebno je obezbediti dovoljno hrane. Bez ikakve sumnje, za ishranu pčela u bilo kom periodu godine najbolja je hrana koju koriste već hiljadama godina - med

Piše Slobodan Jevtić

20. SELO MOJE LEPŠE OD PARIZA: STARČEVO

KOD PORODICE LAZAREVIĆ SVE USPEVA

Starčevo, naselje u južnobanatskom okrugu, udaljeno devet kilometara istočno od Pančeva, prema popisu stanovništva iz 2011. godine ima 7.473 stanovnika. Površina mesta je 92,8 km². Na sadašnjoj teritoriji Starčeva postojalo je naselje još u mlađem kamenom dobu (5000–2000 godina pre nove ere) koje se održalo do rimskog doba (600 g. p.n.e.). Ljudi su se tada bavili lovom i ribolovom a postoje dokazi i o početku primitivne zemljoradnje. Praistorijsko Starčevo je značajan lokalitet pa je po njemu čitav jedan period dobio ime – starčevačka kultura. Pronađeni ostaci potvrđuju da je na ovom lokalitetu postojalo tračansko-ilirsko a kasnije i rimsko naselje, što svedoči o kontinuitetu naselja na ovoj lokaciji.

Piše Svetlana Kovačević

22. ZANIMLJIVOSTI

MUZIKOM DO LEPOG CVETA

Agronomi veruju, kako prenosi portal mondo.rs, da zvukom mogu delovati na rad belančevina, enzima i drugih mehanizama biljaka i da tako povoljno utiču na poboljšanje njihovog rasta, prevladavanja klimatskih i geografskih uslova, uklanjanja pojave nekih biljnih bolesti, nadoknađivanja nedostatka sunčeve svetlosti.

23. ZANIMLJIVOSTI

NE BACAJTE SEMENKE LUBENICE

Da li spadate u grupu onih koji jedu lubenice sa semenkama ili bez njih? Bilo kojoj grupi da pripadate - niste u pravu. Evo zašto... Prava vrednost semenki lubenice može se iskoristiti tek pripremom čaja ili ako ih sameljete, odnosno ispečete.

Piše Goran Đaković

24. MLADI POLJOPRIVREDNICI /AGROBIZNIS MAGAZIN U DERONJAMA

NAJSLAĐE SU SAVINE LUBENICE

U Zapadnobačkom okrugu nalazi se selo Deronje poznato po mnogo čemu, a između ostalog po vrednim ljudima koji se bave povrtarskom i ratarskom proizvodnjom na plodnim njivama, a u štalama imaju krave koje daju mleko ekstra kvaliteta. Za selo se kaže da više ima tamburaša nego u celoj Vojvodini. Možda najbolji, a svakako među najpoznatijima su tamburaši iz Deronja. U tom selu se održava i čuveni Tamburica fest, ali i drugi sadržaji koji boravak u tom kraju mogu učiniti ugodnijim i zanimljivijim. Toliko turističke ponude teško da imaju i veća mesta.

Piše Goran Đaković

26. POVRTARSTVO / AGROBIZNIS U CREPAJI

NAJBOLJA TEHNOLOGIJA DAJE NAJBOLJI PRINOS

Specijalna folija, sa karakterističnom mrežastom strukturom, omogućava da se plastenici odlično provetravaju, pri čemu su u potpunosti zaštićeni od spoljašnjih uslova, grada, olujnog vetra i - što je posebno važno - sprečava prodor i najsitnijih insekata koji su ili prenosioci bolesti ili pak sami izazivaju štetu. Zahvaljujući izraelskoj tehnologiji, konstrukcija je izuzetno jaka, a nevreme koje je prethodnog meseca zahvatilo taj kraj na njima nije ostavilo ni traga.

Piše Goran Đaković 

28. INOVACIJE

RUČNI ALATI ZA OBRADU ZEMLJIŠTA

Predstavljamo vam potpuno nove alate za ručnu obradu zemlje koji će vaš dosadašnji mukotrpan posao pretvoriti u pravo zadovoljstvo, a vaši zasadi će izgledati prelepo, čisto i bez korova.

Osim toga, uštedeće vam mnogo i vremena i muke! Veoma su laki za rad a brzina i kvalitet obrade su ono što će ovaj alat učiniti nezamenjivim i neophodnim.

30. MAK

ISPLATI SE I NA MANJOJ POVRŠINI

Mak je ne samo uljana već i vrlo važna lekovita biljka ali se kod nas slabo gaji. U semenu se nalazi 50-60 ulja koja se koriste za jelo. Mak (odnosno suve čaure) koristi se za dobijanje morfijuma i drugih alkaloida potrebnih za izradu raznih lekova.

Piše Goran Đaković

32. RATARSTVO - PREPORUKE AGRO TIMA

POSTRNA SETVA U SUVOM RATARENJU

Ukoliko do sada niste razmišljali da idete na postrnu setvu nakon skidanja ranih ozimih useva (ječam/uljana repica/grašak), 2016. je dokaz da treba razmišljati u tom smeru. Evo i praktičnih preporuka Dr Agro tima, baziranih na višegodišnjem iskustvu. Posebnu pažnju obratite na kritične faktore od kojih zavisi uspeh postrne proizvodnje u suvom ratarenju.

Piše Branimir Popov

34. REKORDERI / POLJOPRIVREDNIK IZ MEDVEĐE NA PUTU DA I TREĆI PUT BUDE REKORDER

RADIŠA JE USPEO, ZBOG ČEGA NE BISTE I VI

Kompanija "Dunav osiguranje" razvila je bogatu paletu proizvoda za poljoprivrednike. Radiša Radisavljević iz Medveđe sve poljoprivredne mašine i rod na svim parcelama osigurava kod ove kompanije koja ga deset godina, otkako je osiguranik, nije izneverila. Radišina formula uspeha: kvalitetna zemlja, blizina reke, primena odgovarajućih agrotehničkih mera i - uključivanje cele porodice u posao.

38. AKTUELNO

VAKCINACIJA STOKE POČELA I BIĆE OBAVEZNA

Zbog nodularnog dermatitisa stoke (bolest kvrgave kože goveda) u Pčinjskom okrugu do sada je na human način uništeno skoro 300 grla stoke, dok je u Srbiji uspavano oko pet stotina goveda.

Prema propisima, sva goveda i krave iz domaćinstva u kome se makar i kod jednog grla stoke pojavi bolest kvrgave kože moraju biti uništena. 

39. AKTUELNO

VALJEVSKO PIVO NA TRŽIŠTU SAD

Valjevsko pivo je po prvi put otišlo na tržište SAD, rekao je predsednik PKS Marko Čadež koji je, prilikom posete valjevskim kompanijama "Agranela", "Vali" i "Valjevskoj pivari", naglasio da je sadašnja kvota – količina od 200 tona, oslobođena plaćanja posebnih dažbina, ispod izvoznih potencijala domaćih proizvođača na tursko tržište. 

40. HORTIKULTURA - BAŠTA ZA PONOS

LEPI ČOVEK - CVETOVI RAZNIH BOJA

Cinija (Zinnia elegans jacq.), u narodu poznata kao "lepi dečko", iz porodice je Asteraceae. Cinija je jednogodišnja baštenska biljka, grubog, žbunastog oblika. Raste uspravno sa dugom, tvrdom i čvrstom stabljikom koja može biti jednostavna ili razgranata, na kojoj se nalazi po jedan cvet glavičastog oblika. Listovi su nasuprotni, horizontalni (sedeći) i obuhvataju stabljiku, ovalnog su oblika u osnovi skoro srcolikog oblika. Prekriveni su sitnim dlačicama kao i stabljika.

Piše Darko Komazec

42. ZADRUŽNI SAVEZ SRBIJE

USPEŠNO ZAVRŠENA 2015. GODINA

Na redovnim sednicama Upravnog odbora i Skupštine Zadružnog saveza Srbije, održanim 30. juna 2016, razmatrani su materijali o izveštaju o radu i finansijskom poslovanju u 2015, program rada i finansijski plan za 2016. godinu, sa posebnom tačkom dnevnog reda o primeni novog Zakona o zadrugama. Oba sastanka obeležila je izuzetno velika posećenost: redovnoj sednici Upravnog odbora i Skupštine prisustvovalo je više od tri četvrtine članova, što je najveći odziv u poslednjih pet godina.

Piše Nikola Mihailović

44. STOČARSTVO

KOZJI SIR - UKUSAN I ZDRAV

Pre deset hiljada godina, pre bilo koje druge vrste stoke koja je pripitomljena, seljani iz Ganj Dareh visoravni na Zagros planini (današnji Iran), "sklopili su pakt" sa divljim kozama. Oni su ih hranili i čuvali, a koze su im uzvraćale mlekom, đubrivom za gorivo. Od njih ljudi koriste i meso, kožu, dlaku, rogove, kosti, tetive. Od tada, koze se pripitomljavaju i odgajaju za mlekarstvo hiljadama godina.

Piše Darko Komazec

46. VESTI

SRBI JEDU SVE MANJE HLEBA

Potrošnja hleba u Srbiji u poslednjih devet godina pala je za 17,97 kg po stanovniku, pa se Srbija po tome približila evropskim standardima, izjavio je član Akademijskog odbora za selo SANU Branislav Gulan. Prema podacima italijanskog Udruženja snabdevača sirovinama u pekarstvu (AIBA), prosečna potrošnja hleba po stanovniku u EU je 64 kg , dok je u Srbiji oko 83 kilograma.

Pripremila Svetlana Kovačević

47. ZAŠTITA BILJA

ZAŠTITA VIŠNJE I TREŠNJE POSLE BERBE

Pored bolesti koje su pratile višnju i trešnju do berbe i dalje postoji opasnost od patogena, pa po berbi treba OBAVEZNO izvršiti zaštitu protiv ljubičaste pegavosti lista – ospičavosti. Ovaj patogen može izazvati velike ekonomske štete.

Piše mr Piljo Dakić

48. LEKOVITO BILJE

DIMNJAČA - DOBAR LAKSATIV

Dimnjača (lat. Fumaria
Officinalis L.) je
 jednogodišnja 
zeljasta biljka, iz porodice makova (Papaveraceae). Narodna imena: zemljani dim (zbog soka biljke koji, poput dima, tera suze na oči), mrkva, morski pelin, rosno zelje, rosna trava, rosica, rosnica, rosopast, runjavac, dimica.

Piše Darko Komazec

50. EKOLOGIJA

CRNI IBIS KAŠIČAR PONOVO NA OBEDSKOJ BARI

Obedska bara – mit i legenda, poznata je širom sveta još od sredine XIX veka, od kada se o njoj ispredaju priče kao "raju" za ptice. Nekada čuveni ornitološki rezervat, a danas specijalni rezervat prirode, ovaj prostrani močvarno-šumski kompleks nalazi se uz reku Savu u južnom Sremu (Vojvodina, Srbija).

Piše dr Slobodan Puzović, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine

52. SAVETI

• KAKO TREBA ZALIVATI POVRĆE? 

• KAKO SE NAJČEŠĆE PRODAJU ROTKVICE? 

• KADA SE BERU TREŠNJE?

• KAKO SE ČUVA ŠARGAREPA?

• KAKO SE ČUVA BELI LUK?

• KAKO SE ČUVAJU JABUKE?

• KAKO PROTIV KUPUSNIH CRVA?

• AKO STE OBRALI ZELENI PARADAJZ ŠTA S NJIM?

• KAKO SE BERE KUKURUZ?

• KADA SE VADI KROMPIR?

• RECEPT ZA UNIŠTAVANJE MUVA

Pripremila Svetlana Kovačević 

54. KAKO SE PRAVI

DRVO SREĆE

Piše Svetlana Kovačević

55. KUĆNI LJUBIMCI

KAKO OKUPATI PSA

Letnje vreme ne samo da nam donosi tropske vrućine već je i idealno za kupanje ljubimca napolju. Kako da to uradite na pravi način?

Piše Dušan Marinović 

56. POVRATAK NA SELO: MIROSLAV ŠARAC

ZEMLJA TRAŽI SLUGU ALI I LJUBAV

Miroslav Šarac, diplomirani pravnik iz Rume, ima 42 godine, oženjen je, otac dve devojčice. Bez obzira na to što je iz grada, rešio je da se bavi poljoprivredom, i tako hrani svoju porodicu. Kupio je dve parcele na padinama Fruške gore i polako počeo da ih krči.

Piše Svetlana Kovačević

58. KUVAMO S LJUBAVLJU

MUS OD ČOKOLADE

Sastojci i priprema

Piše Svetlana Kovačević

59. ZANIMLJIVOSTI

GENETIKA KAO HOBI

Dušan Kovačević iz Skakavaca, sela u opštini Kosjerić, po struci je ugostitelj ali njegov hobi je bavljenje genetikom. Predstavio nam je razne vrste kukuruza koje je sam uzgajao.

Piše Svetlana Kovačević 

 

...... 

Štampano izdanje: 180 RSD

Digitalno izdanje: 145 RSD