Štampani i digitalni broj

AGROBIZNIS MAGAZIN /novembar 2017 / Godina VIII / Broj 81

Srbija i Indija ubrzanim tempom nastaviće da razvijaju saradnju, naročito u oblasti poljoprivrede. Agrobiznis magazin ekskluzivno za svoje čitaoce prenosi kako je bilo na prvom međunarodnom sajmu hrane u Nju Delhiju, na kojem smo učestvovali zahvaljujući podršci Ambasade Indije u Beogradu i Privrednoj komori Srbije, za realizaciju učešća na ovom skupu. Tradicionalno prijateljski odnosi dve zemlje, reflektovaće se i na saradnju u oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane. Koliko je ovo bio značajan skup, govori i to da su se na njemu obratili predsednik, premijer Indije i čak tri ministra najmnogoljudnije zemlje na planeti.

Naravno, nismo zapostavili ni teme iz domaćeg agrobiznisa. Tako preporučujemo da na našim stranicama pročitate o pripremi zemljišta, kao i sadnji dunje i lešnike. Prenosimo utiske sa izložbe ovaca iz okoline Valjeva. Upoznajemo vas i sa dobitnicama Intesa Farmer, a pčelarima preporučujemo tekst o ishrani pčela.

Za one koje se bave organskom poljoprivredom, pripremili smo savete o gajenju višnje, ali i o proizvodnji komposta. Pred samo zatvaranje ovog broja, dobili smo i lepu vest, da se nudle proizvedene u Rumi u fabrici „Wai Wai“ već nalaze na policima marketa brojnih zemalja. Tako smo dobili još jedan izvozni proizvod, a nadamo se da ćemo vas uskoro informisati i o značajnijem izvozu našeg voća u Indiju, o čemu se razgovaralo tokom posete ministra Nedimovića.

 Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Dipl. inž. Goran Đaković glavni i odgovorni urednik

Iz sadržaja broja 81:

4. DOGAĐAJ

BANCA INTESA: NAGRAĐENI NAJBOLJI POLJOPRIVREDNICI U 2017. GODINI

Banca Intesa proglasila je pobednika takmičenja za najuspešnije poljoprivredne proizvođače Intesa Farmer 2017. godine, na svečanoj ceremoniji kojoj su prisustvovali Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, kao i najviši predstavnici banke. Nakon proglašenja najuspešnijeg poljoprivrednika u 2017. godini, otvorena je panel diskusija na temu “Poljoprivreda – gde smo i gde možemo biti?”. Koliko je poljoprivreda sektor koji igra važnu ulogu u srpskoj privredi, govori i činjenica da je ovogodišnja suša uticala na prognoze rasta ekonomije.

8. VESTI

POVUČENO 4,3 TONE ČOKOLADE

9. VESTI

LAŽNI MED U EVROPSKOJ UNIJI

10. VOĆARSTVO

PODIZANJE ZASADA: KAKO PRAVILNO DA POSADITE DUNJU?

Priprema zemljišta za sađenje voćnih sadnica obuhvata niz mera, gde se na prvom mestu nalazi čišćenje od kamenja, panjeva, žila, šumskog drveća ili starih voćaka. Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u jednom od priručnika, koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje dunje, pri podizanju voćnjaka, veoma je važna podela zemljišne teritorije. Neophodno je podeliti voćnjak na parcele. Kroz sredinu voćnjaka, u pravcu koji je najprometniji (na strmijim nagibima po kosi), treba obeležiti put. Takođe, kroz sredinu voćnjaka, mora se ostaviti razmak od 10 do 20 m.

Piše Milica Lukić

12. VOĆARSTVO

PODIZANJE ZASADA LESKE: PRIPREMA ZEMLJIŠTA

Kvalitetnom obradom zemljišta, stvaraju se pogodni uslovi za voćke, koje će prvih godina brzo razviti svoj uzgojni oblik i kasnije podneti planirani rod. U nizu mera koje sačinjavaju pripremu zemljišta za sadnju sadnica, pre svega treba izvršiti čišćenje od kamenja, panjeva, žila i dotrajalih voćaka. Nakon toga, nadovezuje se nivelacija zemljišta. U nekim slučajevima, za podizanje zasada leske, mogu se koristiti i livade, koje prethodno treba razorati na dubinu od 30 do 40 cm, a zatim dve godine gajiti ratarske kulture.

14. MEHANIZACIJA

AGRILEVANTE - SAJAM MEHANIZACIJE U ITALIJI

Agrilevante u Bariju je jedna od najznačajnijih manifestacija u Italiji. Ove godine, sredinom oktobra meseca, održala se pedeseti put po redu. Na sajmu je čak 40 fabrika izložilo svoju poljoprivrednu mehanizaciju. Svakako najznačajnije mesto i najveći štand je New Holland-ov, dok se SANO predstavio sa svoja tri nova modela traktora.

Piše Goran Đaković

16. VINOGRADARSTVO

VINOGRAD POSLE BERBE: JESENJE ĐUBRENJE I REZIDBA

Kako bismo pravilno planirali i u pravo vreme obavljali agrotehničke mere i mere zaštite, neophodno je poznavanje biološkog ciklusa vinove loze. Iako se biološki ciklus završava zrenjem i berbom grožđa, to ne znači da radovi u vinogradu prestaju. Izreka „da vinograd traži slugu, a ne gospodara“ potvrđuje svoju tačnost činjenicom da ni posle berbe za vinogradare nema odmora.

Piše Radmila Koprivica

18. RATARSTVO

OZIMI STOČNI GRAŠAK I GRAHORICA: JEFTINA I KVALITETNA STOČNA HRANA

Ozimi stočni grašak i ozima obična grahorica su poreklom iz umerenog klimatskog pojasa Evrope i Azije. Obe vrste se uglavnom koriste u obliku zelene krme, mada je moguće i spravljanje sena i silaže. Zbog kvalitetnog hemijskog sastava suve materije (visok sadržaj sirovih proteina i stimulirajućih materija poput vitamina C), predstavljaju veoma vrednu komponentu u ishrani svih vrsta i kategorija domaćih životinja.

Piše Olivera Gavrilović

20. OVČARSTVO

REGIONALNA IZLOŽBA OVČARSTVA: JAGNJETINA IZ PRIČEVIĆA

Aleksandar Stanarević iz Valjevske Kamenice apsolutni je šampion 11. Ovčarske izložbe u Pričeviću, koja je okupila nekoliko hiljada posetilaca. Smotra ovčarstva, koja se posle dve godine pauze sa valjevske stočne pijace preselila u selo Pričević, opravdala je sva očekivanja organizatora, domaćina, učesnika, ali i onih koji su u predivnom i sunčanom oktobarskom danu uživali u prigodnom programu.

Piše Snežana Birčanin

22. POVRTARSTVO

KARFIOL: BELA UKUSNA CVAST

Karfiol je kupusnjača koja je nastala redukcijom cvetnih izdanaka. Zavisno od sorte, karfiol može biti jednogodišnja ili višegodišnja biljka. Bela ukusna cvast, odnosno „ruža“, koristi se za ljudsku ishranu. „Ruža“ ima lep ukus i hranljivu vrednost. Najčešće se koristi kuvana, pohovana ili ukiseljena, a može se konzumirati i u svežem stanju. Bogata je vitaminima, proteinima i mineralnim materijama.

Piše Milica Lukić

24. DOGAĐAJ

DIWALI: FESTIVAL SVETLOSTI

Prvi Diwali festivalu u Srbiji, koji je organizovala Ambasada Indije u Srbiji, u saradnji sa AVIV PARK-om, a uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, održao se krajem oktobra meseca u TC AVIV. Divali je petodnevni festival svetlosti, koji tradicionalno slave hindusi, Siki i Jains, i jedan je od najznačajnijih festivala u indijskoj kulturi. Reč Divali znači „red upaljenih lampi”i označava festival svetla, jer se tada kuće i radnje ukrašavaju šarenim svetlima. Ovaj čin pokazuje pobedu svetlosti nad tamom i dobra nad zlom.

26. AGROBIZNIS U SVETU

WORLD FOOD INDIA FAIR: SRBIJA PLANIRA DA POVEĆA TRGOVINU SA INDIJOM

Državno-privredna delegacija Srbije, početkom novembra meseca, posetila je Indiju, i predstavila se na najznačajnijem događaju u pogledu proizvodnje hrane i poljoprivrede WORLD FOOD INDIA FAIR, koji se održao po prvi put u Nju Delhiju. Delegaciju je predvodio ministar poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. Inače, koliko je ovaj događaj veliki, potvrđuje i činjenica da ga je otvorio premijer Indije Narendra Damodardas Modi, a na završnoj konferenciji govorio je Predsednik Indije Ram Nath Koving.

30. ŠVAJCARSKA

EMENTALER: SIR IZ PEĆINE

Ekipa Agrobiznis magazina bila je u prilici da se nađe u jednoj od najvrednijih pećina pod nazivom Kalbah, koje se nalaze u Švajcarskoj konfederaciji, i generalno u svetu najznačajnijih za proizvodnju sira. Ovo je pećina u kojoj se proizvodi čuveni Ementaler sir. Zbog rasta potreba i sve većeg udela na tržištu, originalna veličina pećine je proširena, tako da su iskopani novi tuneli 1991. godine, a potom i 2010. godine.

Piše Goran Đaković

33. ŠVAJCARSKA

U SELU HASLE: KOZJI SLADOLED

U Švajcarskom selu Hasle, koje se nalazi u regionu Entlebuch, posetili smo porodicu Ziegenhof. Naši domaćini bili su Rita i Beat. Njih dvoje, sa četiri sina i supruginim roditeljima, obrađuju 20 ha zemlje. Imanje se nalazi na 1.200 m nadmorske visine. Gde god se okrenete od njihove kuće, može se videti prelep pogled, koji vas podseća na razglednice iz Švajcarske i priču o Hajdi. Na prostranim zelenim pašnjacima, pase njihovih stotinu koza, među kojima se nalazi četiri rase. Svakako ćete odmah prepoznati Sansku kozu, kao i Alpinu.

Piše Goran Đaković

34. ARONIJA

NOVI BANOVCI: UDRUŽENJE PROIZVOĐAČA ARONIJE

Krajem oktobra meseca, u Novim Banovcima, okupili su se poljoprivredni proizvođači iz svih krajeva Srbije, koji se bave proizvodnjom aronije, i započeli procedure osnivanja Udruženja proizvođača aronije. Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS” i redakcija Agrobiznis magazina četitala im je na ovoj mudroj odluci i želi im uspeh u radu.

38. USPEŠNI POLJOPRIVREDNICI

PO TRADICIONALNIM RECEPTIMA: KOGI DŽEM

Tek kada sam probala poslastice o kojima su mi mnogi pričali, a onda i videla kako se prave, shvatila sam zbog čega Gordana Damnjanović iz Bogatića, pravi ukusne džemove, koji putuju i van granica naše zemlje. Po tradicionalnoj recepturi kuvanja srpskog pekmeza na šporetu na drva i to na tihoj vatri, a zatim „krčkanja u rerni, za samo godinu dana, vredna domaćica Goca, vaspitačica po profesiji, u kuhinji stvara džem, koji se samo kod nje može kupiti, i koji je novitet na našem tržištu.

Piše Milica Lukić

39. KUĆNI LJUBIMCI

PONAŠANJE PASA

Ponašanje pasa određeno je brojnim faktorima ali i činjenicom da je svaki pas - ličnost. Međutim, svi psi se ponašaju i međusobno komuniciraju na osnovu svog mentaliteta čopora. Ustvari, kao i druge Canidae, oni komuniciraјu koristeći - govor svog tela. S druge strane, pošto su u prvobitnoj domestifikaciji odgaјani da budu čuvari, pratioci čoveka i njegovi vredni pomagači u lovu, bez obzira što je to bilo davno, i ta karakteristika utiče na ponašanje današnjih pasa.

Piše Dušan Marinović

42. ZADRUGARSKE STRANE

MESTO DOBRE ENERGIJE: UDRUŽENJE "ŽENE NA PREKRETNICI"

Kada u pedesetoj godini ostanete bez posla i čini vam se da su vam sve lađe potonule, Udruženje “Žene na prekretnici” bodre vas, i svojim predanim angažovanjem pomažu da naučite kako nema bezizlaznih situacija.

44. ORGANSKA PROIZVODNJA

ODABIR SORTE: ORGANSKA VIŠNJA

U voćnjaku u kome se primenjuje organska proizvodnja, plodored ne podrazumeva promenu osnovne ekonomske kulture (višnje), nego diverzifikaciju vegetacije, koja raste uz osnovnu gajenu kulturu u samom voćnjaku. Naučno je dokazano da ova praksa gajenja pokrovnih useva, pozitivno utiče na očuvanje populacije korisnih insekata, vezivanje azota, čuvanje vlage u zemljištu, ostvarivanje dobrog vodno-vazdušnog režima i slično.

Pišu Mimica Kostić – Đorđević i Srđan Vidanović

45. ORGANSKA PROIZVODNJA

KOMPOST: ORGANSKO ĐUBRIVO

Svake jeseni, na hiljade tona organskog materijala, u vidu raznih biljnih i životinjskih ostataka, završi na gradskim deponijama. Kontejneri su prepuni opalog lišća i grančica, pokošene trave, ostataka baštenskih biljaka i cveća, kuhinjskog i drugog otpada, biljnog i životinjskog porekla. Pravilnim postupanjem, od njega može da se proizvede prirodno đubrivo. Na taj način se osim finansijskih gubitaka, sprečava i čitav niz „nevidljivih“ štetnih uticaja na životnu sredinu.

Pišu Mimica Kostić – Đorđević i Srđan Vidanović

46. LEKOVITO BILJE

PERUANSKA JAGODA - BOBIČASTO VOĆE

Peruanska jagoda ili kineski fenjer je grm na kojem raste bobičasto voće. Može da naraste do visine od jednog metra, pa je pogodna za balkone, koji su na južnoj ili zapadnoj strani. Cveta od proleća do jeseni. Od belih cvetova nastaju zeleni lampioni, koji krajem avgusta dobijaju bež boju.

Piše Milica Lukić

47. LEKOVITO BILJE

RICINUS - LEKOVITA I OTROVNA BILJKA

Ricinus je jednogodišnja, a negde i višegodišnja zeljasta biljka. Poreklom je iz tropskih krajeva i odgovara mu toplo vreme, kao i dosta vlage. Ima atraktivne listove i cvetove. Ogromni listovi i plodovi u jesen pocrvene. Plodovi podsećaju na plod kestena i čine ovu biljku pravim ukrasom vrta. Cveta sitnim belim cvetovima, koji su grupisani u cvasti. Ova biljka se gaji kako za ukras, tako i za sirovinu za proizvodnju, veoma cenjenog i traženog ricinusovog ulja.

Piše Milica Lukić

48. NOVA IZDANJA AGROBIZNIS MAGAZINA

LEKOVITO I ZAČINSKO BILJE

49. HORTIKULTURA

KLIVIJA - SOBNA BILJKA

Klivija je jednogodišnja biljka, vrlo zahvalna za održavanje, koja se kod nas gaji kao sobna biljka. Cveta krajem zime, u februaru i martu mesecu, ima narandžaste i crvene cvetove u vidu trubica, koji su formirani u cvasti, na dugim cvetnim drškama. Ova biljka raste do pola metra visine. Nakon cvetanja, neophodno je odstraniti cvetnu dršku, jer se tako neće formirati seme, koje biljci oduzima hranljive materije.

Piše Milica Lukić

50. SAVETI

PRIPREMA OVČARNIKA ZA ZIMSKO JAGNJENJE

SUZBIJANJE GLODARA U OZIMIM USEVIMA I VOĆNJACIMA

Piše Milica Lukić

51. SAVETI

NEGOVANJE BURADI ZA ČUVANJE I DOZREVANJE VOĆNIH RAKIJA

SKLADIŠTENJE I ČUVANJE PLODOVA JABUKE

Piše Milica Lukić

52. PČELARSTVO

ISKUSTVO PČELARA: ISHRANA PČELINJEG DRUŠTVA

Zdrave i jake zajednice sa dovoljno hrane u plodištu su bez ikakve sumnje, osnovno i zlatno pravilo uspešnog pčelarenja. Priznajem, iako je to bila prva lekcija, koja mi je servirana u pčelarstvu, jedno je bilo kada mi to neko govori ili dok čitam u literaturi, a sasvim drugo, kada sam spoznao i uverio se u značaj tog pravila. Peta godina mog pčelarenja mi je u praksi potvrdila, kako izgleda kada su plodišta puna tokom cele godine, a bez prihrane.

Piše Željko Pavlović

55. KAKO SE PRAVI

MAGIČNI SVET DRVETA - VRDNIK RADIONICA

„Vrdnik drvo” je mala radionica, koja se nalazi u srcu Fruške gore. Bavi se dizajnom i proizvodnjom predmeta od drveta, sa ciljem da oplemeni prostor i unese “dašak” umetnosti u svakodnevne upotrebne predmete. Proizvodni program „Vrdnik radionice”, sastoji se od dasaka i poslužavnika za sečenje hrane, pepeljara, stolova, šankova, noževa i sličnih predmeta, koji su deo kuhinjskog i ugostiteljskog inventara.

Piše Milica Lukić

56. TRADICIJA I OBIČAJI

MRATINDAN: SVETI MRATA SNEG DO VRATA

Srpska pravoslavna crkva i vernici, 24. novembra slave krsnu slavu, Svetog mučenika Stefana Dečanskog, u narodu poznatiji kao Mratindan ili Sveti Mrata. Sveti mučenik Stefan Dečanski bio je srpski kralj, sin kralja Milutina i otac cara Dušana. Dani od Đurđica do Mratindana se nazivaju mratinci,odnosno vučji dani, zato što je Sveti Mrata bio zaštitnik vukova. Prema verovanju, Mrata saziva sve vukove i određuje im gde će i koliko ovaca pojesti. On gleda koliko ko radi, a onda veća s vukovima i usmeri ih čije ovce da podave.

Piše Milica Lukić

57. MALI OGLASI

58. KUVAMO S LJUBAVLJU

RECELJ - TRADICIONALNA POSLASTICA OD BUNDEVE

Recept kako spremiti ovaj specijalitet. 

.......

Agrobiznis magazin (13.11.2017)