AGROBIZNIS MAGAZIN / Januar 2016 / Godina V / Broj 59

Poštovani čitaoci,


Usvojene su  izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu koje, pored ostalog, predviđaju da više pravnih lica mogu da zakupe do 30 odsto državne zemlje u svakoj opštini na period od 30 godina. Poljoprivrednicima koji imaju do 30 hektara obradivog zemljišta omogućeno je da kupe do 20 hektara, uz rok otplate do deset godina

Zakonom je uređeno i pitanje davanja na besplatno korišćenje poljoprivrednog zemljišta koje nije bilo predmet zakupa najmanje poslednje tri agroekonomske godine i nije bilo korišćeno, a koje ostane neizdato nakon okončanja postupka davanja u zakup u određenoj jedinici lokalne samouprave. Zakon predviđa pooštravanje sankcija za uzurpatore državnog poljoprivrednog zemljišta, ali i lokalne samouprave koje ne poštuju rokove i procedure u donošenju i sprovođenju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. To će biti rešeno tako da može da se da na korišćenje pravnim i fizičkim licima za poljoprivrednu proizvodnju na period do pet godina, kao i mogućnost produženja perioda korišćenja tog zemljišta do 25 godina pod uslovom da poljoprivredni inspektor utvrdi da se to zemljište obrađuje.

Skupština Srbije usvojila je Zakon o zadrugama, kojim se rešava pitanje imovinskopravnih odnosa, budući da danas postoji oko 50.000 hektara u zadružnoj svojini koje je u velikom delu definisano kao društveno vlasništvo, ali i mnogo jednostavniji način organizovanja zadruga. Zadrugama će to omogućiti da sve ono što su stekle u prethodnim godinama bude definisano kao zadružna imovina, koja može da bude upisana u katastar. Zakonom je predviđen i jednostavniji način organizovanja zadruga: samo pet lica je potrebno za osnivanje nove zadruge, i njihovi udeli ne moraju da budu jednaki.

Da li je povećanje prinosa dovoljno da nahrani rastuću populaciju? Za sada razvoj izgleda dobro i ide u pravom smeru. U poslednjih deset godina, konzumacija žitarica (uključujući i pirinač) povećala se za 425 miliona tona i smatralo se da će se to pokriti proizvodnjom oko 520 miliona tona žitarica. U narednih deset godina očekuje se rast proizvodnje žitarica za oko 400 miliona tona, što će zadovoljiti potrebe stanovništva.

Najnovija vest je da je ispravljen Zakon o uvozu mehanički separatisanog mesa, stručnjaci ga označavaju sa MSM, a kod proizvođača je popularan kao MOM. Ovo samo dokazuje sve navode i tvrdnje mnogobrojnih stručnjaka i stručnih časopisa, kao i našeg časopisa, o lošem kvalitetu mesa iz uvoza. Sada se postavlja pitanje, kako je moguće da je neko odobrio da se godinama uvozi ovakva vrsta mesa i da se dozvoli slobodna upotreba u skoro svim prerađevinama koje se nalaze u marketima u Srbiji?

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina...

Iz sadržaja:

4. INTERVJU

Njegova ekselencija Madžid Fahimpur, ambasador Irana u Srbiji

IRANCI ŽELE SRPSKE PROIZVODE

Iran je, sa svojih 80 miliona stanovnika koji žive u okruženju čak 15 država, za Srbiju veoma interesantan partner. Iranci takođe žele saradnju sa Srbijom, jer su njihove potrebe za poljoprivrednim proizvodima i saradnjom u rudarstvu zaista interesantne našim privrednicima. Stoga, ne treba da čudi ekspanzija odnosa dve zemlje nakon prekida višegodišnje izolacije koja će biti okončana ukidanjem sankcija. To je ono što nas između ostalog povezuje sa Srbijom, rekao je ambasador Islamske Republike Iran u Republici Srbiji Madžid Fahimpur, takođe akreditovan i za Crnu Goru. Srbiju smatramo partnerom i prijateljem naše države i naroda.

Razgovarao Goran Đaković

8. ZAŠTITA BILJA

ŠTETOČINE POVRĆA - GRINJE I TRIPSI

Naš cilj je da se detaljnije pojasni životni ciklus štetočina koje su u poslednje vreme postale ograničavajući faktori u povrtarskoj proizvodnji,
 kao i sa preparatima koji se koriste za njihovo suzbijanje radi smanjivanja direktnih šteta izazvanih insektima, kao i sprečavanje indirektnih šteta koje nastaju pojavom patogena na oštećenim plodovima.

12. VOĆARSTVO

JESENJA SADNJA BOLJA OD PROLEĆNE

Na imanju porodice Kačarević iz Vinče na padinama Oplenca rasadnička proizvodnja ima tradiciju dužu od osam decenija. Mnogi voćnjaci širom zemlje podignuti su sadnicama iz ovog rasadnika. Pored mnogih priznanja, ističe se Orden Svetog Save V reda za najbolji šljivik 1936. godine.

Piše Slaviša Stojković

14. STOČARSTVO

ISHRANA KRMAČA


Različite su potrebe u hranljivim materijama za različite kategorije svinja: krmače, prasad, nazimice, neraste i tovne svinje. Te potrebe obično podmirujemo smešama hraniva odgovarajućeg sastava. U ovom i narednom broju govorimo upravo o ovim posebnim potrebama svinja.

Piše Zoran Kozlina

16. OSIGURANJE U POLJOPRIVREDI

ZABELEŽEN RAST OD SEDAMNAEST PROCENAT

"Dunav osiguranje" je osiguravajuća kuća sa tradicijom dugom 140 godina. U svojoj ponudi ima više od 90 proizvoda, između ostalih pruža i usluge osiguranja poljoprivrede (useva, plodova i životinja). O osiguranju razgovarali smo sa Jovicom Jovićem, koordinatorom za poljoprivredu u Kompaniji "Dunav osiguranje".

Piše Goran Đaković

17. ŽENE U AGROBIZNISU

Tematske radionice

KORAK U DOBROM PRAVCU


Kompanija "Dunav osiguranje", u saradnji sa Udruženjem novinara za poljoprivredu Agropress, od 22. juna do 11. decembra 2015. godine, realizovala je sedam radionica u okviru četvrtog ciklusa zajedničkog edukativnog projekta. Radionice su održane u Kupinovu, Beloj Palanci, Crnoj Travi, Varni, Čajetini, Krnjevu i Crepaji.

Piše Goran Đaković

18. IZ UGLA VETERINARA

NADUTOST KOD GOVEDA


Osnovni uzroci indigestija kod preživara su nepravilnosti u ishrani i napajanju

Prof. dr Dragana Crnomarković  

20. POVRTARSTVO

Čeri paradajz

KRATKA VEGETACIJA I VISOK PRINOS


Čeri paradajz (engl. trešnja; neki ga zovu i koktel; Licopersicon esculentum Mill.) jedna je od najvažnijih povrtarskih vrsta. Pripada familiji Solanaceae i svakodnevno se koristi u ljudskoj ishrani. Zbog kratke vegetacije i visokog prinosa, veoma je popularan među proizvođačima i zbog toga se površine na kojima se uzgaja svake godine povećavaju. Gaji se na otvorenom polju i zaštićenom prostoru.

Piše Stefan Kolašinac  

22. ISHRANA

DA LI ĆE BITI DOVOLJNO HRANE ZA SVE


Da li je povećanje prinosa dovoljno da nahrani rastuću populaciju? Za sada razvoj izgleda dobro i ide u pravom smeru.

A. M.

24. ORGANSKA PROIZVODNJA

U EVROPSKOJ UNIJI NASTAVLJA DA RASTE

Prema podacima Eurostata, kako prenosi Euractiva, u Srbiji su organski proizvodi na 9.548 hektara, a 2014. godine u zemlji je bilo 76 prerađivača organskih proizvoda. Organska proizvodnja u Evropskoj uniji nastavlja da raste i zauzima 10,3 miliona hektara ili 5,9% iskorišćenog poljoprivrednog zemljišta.

 A. M. 

26. FUNKCIONALNA HRANA

ORGANSKI PAKET ZA BIORAVNOTEŽU ZDRAVOG ORGANIZMA


U razgovoru sa prim. dr Ljiljanom Bajić Bibić, autorom Nutri Bios paketa, saznajemo da ishrana oslobođena tereta aditiva predstavlja najadekvatniji put za očuvanje zdravlja. Kombinacija zeolita, NUTRI BIOS obroka i biofermentisanog soka od cvekle više je nego idealan način da započnete dan funkcionačnom hranom.

A. M.

28. INICIJATIVE

PRIPREMA KAČKAVALJA


Sve nestabilniji otkup mleka, koji prati niska otkupna cena - na granici ili ispod proizvodne cene sirovog mleka, a uz to i neredovna isplata, iziskuje da mala i srednja poljoprivredna gazdinstva sama prerađuju sirovo mleko. Jedan od proizvoda pri preradi je i polutvrdi sir tipa kačkavalja.

Piše Srđan Zafirović 

30. OD PROIZVOĐAČA DO POTROŠAČA

UKOLIKO JE NEŠTO ZNATNO ISPOD TRŽIŠNE CENE, NISTE KUPILI JEFTINIJE NEGO LOŠIJE


Od početka pisanja našeg serijala o kvalitetu i ispravnosti hrane, desile su se značajne promene u pogledu regulative i izmena zakona. Prosečan potrošač nije dužan da se razume u tehnologiju hrane da bi kupio sebi ili svom detetu doručak, a to bi umesto njega trebalo da rade nadležne institucije koje, u ovom slučaju, nisu uradile svoj deo posla.

Piše Goran Malčić, www.expertadviceteam.com 

31. PČELARSTVO

MED KAO OSNOVNI IZVOR ENERGIJE


U januaru za sigurno zimovanje pčela, važi osnovno pravilo da im se osigura što veći mir i tišina na pčelinjaku. U ovom mesecu nema nekih naročitih radova ako je pčelar u prethodnom periodu uradio sve što je potrebno.

Pripremila Svetlana Kovačević  

32. SVINJARSTVO

MESO MANGULICE

Od mesa mangulice mogu se napraviti svi tradicionalni proizvodi: šunka, pršuta, sušene i dimljene kobasice, kulen, čvarci, mast... Međutim, meso mangulice ima čak 75 odsto manje štetnog holesterola nego meso bele svinje, a upola manje od junetine i piletine.

A. M.

33. INOVACIJE

JEDAN BERAČ KAO PEDESET RADNIKA


Elektronik i El-met sistem napravili novi berač
 za malinu koji menja pedeset radnika

34. HOLTUKULTURA - BAŠTA ZA PONOS

ADAM
 - BILJKA SVETLOSTI

Postoji verovanje da kapljica koja se pojavljuje na listovima, predstavlja tugu za Evom.

Piše Svetlana Kovačević

36. ZADRUGARSKE STRANE

STO DVADESET GODINA ZADRUŽNOG SAVEZA SRBIJE

Zadružni savez Srbije proslavio je 23. decembra 2015. godine, u Klubu poslanika u Beogradu, sto dvadeset godina postojanja i rada.

PIše Nikola Mihailović

38. SELO MOJE LEPŠE OD PARIZA

Plastenici porodiice Kanlić šesnaest puta povećali proizvodnju

FEMENA, BURAN I KAMAN U SARAORCIMA


Saraorci, selo udaljeno 25 kilometara od Smedereva, ima oko 2.500 stanovnika. Kroz saraorački atar protiču dve reke: Jezava i Velika Morava. O tome kako je selo dobilo ime i odakle potiče ova reč postoji nekoliko zanimljivih priča…

Piše Svetlana Kovačević

40. ZANIMLJIVOSTI

AMIŠI U SAD - OD POLJOPRIVREDE DO TURIZMA


Amiši su "rođeni" iz anabaptističkog pokreta u Švajcarskoj, a do kraja osamnaestog veka proširili su se na teritorije Francuske, Holandije i Nemačke. Smatrali su da je za svakog hrišćanina krštenje dvostruki akt, prvi put kada se rodi, a drugi put kada odraste, po principu slobodnog izbora crkve kojoj će pripadati. Veruju u Hristovu pokornost i klone se svake upotrebe sile, te zbog toga nisu učestvovali ni u kakvoj vojnoj aktivnosti. I među Amišima postoje razlike. Neki voze automobile i nude svoje farme kao turističke atrakcije, dok drugi ne žele nikakvu komunikaciju. Oni jašu konje, nemaju struju u kući, a deca im idu u privatne škole i završavaju samo osam razreda, a do venčanja rade na porodičnoj farmi. Većina njih govori tri jezika - kod kuće koriste dijalekat holandskog, pri molitvama koriste nemački, a u školi uče engleski, kojim se služe kada razgovaraju s turistima.

A. M.  

42. LEKOVITO BILJE

SMILJE SVE POPULARNIJE

Smilje (Helichrysum italicum) prirodno raste i cveta u kamenu i kršu i to kasno u proleće. Sve je popularnije za gajenje na domaćim terenima. Cvetne glavice ove mediteranske biljke sadrže brojne korisne sastojke, a sa jednog hektara dobija se do četiri tone suvog cveta smilja, odnosno 8-10 litara ulja. Jedan litar ulja od smilja trenutno košta 1.800 evra. U narodnoj medicini smilje se koristi za zaustavljanje krvarenja iz nosa i usta, kao i za zarastanje rana. Odličan je lek protiv bronhitisa i kašlja, deluje kao sedativ, snižava krvni pritisak, nivo holesterola u krvi, sprečava nastanak ugrušaka, ublažava bolove i jača ceo organizam. Zbog svog regenerativnog dejstva, koristi se u kozmetici, naročito za negu dehidrirane i umorne kože. Takođe, veoma je korisno za uklanjanje ožiljaka, strija i modrica. U letnjim mesecima odlično je sredstvo za ublažavanje crvenila i opekotina kože oštećene sunčevim zracima.

Pripremila Svetlana Kovačević

44. DOGAĐAJI

VIKEND DOBROG UKUSA U LEKOVCU I BEOGRADU

Agrobiznis magazin u saradnji sa RODA Megamarketom, 
a uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu Agropress, organizovao je dvodnevni sajam Vikend dobrog ukusa, u Leskovcu i Beogradu. Ovo je šesta manifestacija koja se održava u objektima RODA Megamarketa. Iz meseca u mesec, putujemo po gradovima Srbije. Dobro druženje, razmena iskustava, sklapanje novih poslovnih kontakata, nešto novo u vašem gradu... sve
 to karakteriše ove sajmove. U ovom broju beležimo iskustva i ponude Plantaže Milošević, Deda Vasine destilerije, Draganovog i Jovaninog kitnkeza, Eko sapuna Nemanje Nikolića, domaće zimnice Natalije Okičić, Gazdinstva Saše Marinkovića i savete Dragane Bokan koja tvrdi da se možemo, mnogo zdravije nego do sada, hraniti gljivama, povrćem, biljkama i drugim čistim darovima prirode.

Piše Svetlana Kovačević  

47. DOGAĐAJI

III Savetovanje povrtara u Leskovcu

PREDSTAVNICI STRUKE I NAUKE NA ISTOM MESTU

Treće savetovanje povrtara i izložba poljoprivrednih proizvoda, opreme i repromaterijala "Za bolja polja - AGROLIDER", održano je 11. decembra 2015. u Leskovcu. Na skupu su učestvovale 43 firme, predstavnici struke i nauke.

Piše Svetlana Kovačević

48. KAKO TO DRUGI RADE: POLJSKA

NOVAC IZ EVROPSKIH FONDOVA ZA MODERNIZACIJU POLJOPRIVREDE

Republika Poljska smeštena je na južnoj obali Baltičkog mora. Na zapadu se graniči sa Nemačkom, na jugu sa Češkom i Slovačkom, a na istoku sa Belorusijom i Ukrajinom. Poljska je pre svega ravničarska zemlja sa kontinentalnom klimom, čije su bitne odlike duge i oštre zime, a kratka i topla leta. Prostire se na 312,679 km², ima 38.483.957 stanovnika (podaci iz 2014. godine). Glavni grad je Varšava, a službeni jezik poljski. Više od četvrtine stanovnika Poljske bavi se poljoprivredom, koja je i primarna delatnost ove države. Izvozi prerađeno voće, mlečne proizvode, vodeći je proizvođač krompira, raži i šećerne repe, značajan proizvođač uljane repice, žitarica, svinja i goveda.

Piše Nemanja Nišavić 

50. SOESKI TURIZAM: ZBOJŠTICA

ODMOR UZ OSLIKAVANJE

Nada i Vladan živeli su u Užicu, stanovali u iznajmljenom stanu i maštali o svojoj kući. I odlučili su se za život u Zbojštici, selu u blizini Zlatibora i Sirogojna, na 12 kilometara od Užica. Sve što gostima na gazdinstvu ponude sami proizvode, na organski način - kozje mleko, meso, povrće. Osim toga, one koji to žele, podučavaju izradi drvenarije i ikona.

Piše Svetlana Kovačević  

52. TRADICIJA

ČASNE VERIGE

Po narodnom verovanju, od časnih veriga nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim verigama počne da zagreva zemlju

53. VESTI

ULAGANJA U MALOPRODAJNU MREŽU I UVOĐENJE NOVIH GORIVA

USVOJEN ZAKON O ZADRUGAMA

GRČKI DOMAĆI JOGURT IZ IMLEKA NA TRŽIŠTU

55. VESTI IZ SRBIJE

PROSLAVLJENA STOTA EMISIJA "POVRATAK NA SELO" RTV-A

NLB BANKA BELEŽI POZITIVNE REZULTATE U SRBIJI

Pripremila Svetlana Kovačević

56. KAKO SE PRAVI

SPOJ STARINSKOG 
I NOVIJIH TEHNOLOGIJA

Proizvodi Drvenac izrađeni su od najboljih materijala sa naših planina i zaštićeni su isključivo prirodnim putem. Bukva, javor ili trešnja, orah, kruška, dud, brest, jasen, kun. Firma Drvenac postoji u Nišu već osam godina i bavi se obradom drveta. Najpoznatiji proizvodi su drveno posuđe po meri kojim opremaju hotele, restorana, kafane, kafiće, pekare i vinarije u Srbiji i širom regiona.

Piše Svetlana Kovačević 

57. KUĆNI LJUBIMCI

OPASNOSTI KOJE VREBAJU KUĆNE MAČKE

Od čega je mačka bolesna i kako je i čime treba lečiti - to neka odluči veterinar. Mačke su diskretne kao bolesnici, ali nezahvalne kao pacijenti. Mačke teško prihvataju lečenje, neće da gutaju pilule... pa je zato dobro znati neke postupke koje ćete morati da primenjujete sami. Davanje pilula, recimo...

Piše Dušan Marinović 

58. KUVAMO S LJUBAVLJU

ĆUFTE
 S KISELIM KUPUSOM

Šta je sve potrebno od namirnica i kako da napravite ovo ukusno jelo - potražite u ovom izuzetnom receptu 

.......

Štampano izdanje: 180 RSD

Digitalno izdanje: 145 RSD