Štampani i digitalni broj
AGROBIZNIS MAGAZIN / decembar 2019 / Godina X / Broj 106
Decembar je, po starom dobrom pravilu, mesec kada sumiramo rezultate, nagrađujemo najbolje i planiramo narednu godinu. U ovom izdanju smo vam kroz brojne manifestacije doneli nekoliko zanimljivih priča o uspešnim mladim ljudima koji su se ipak odlučili da kažu NE gradu, odlasku u inostranstvu ali DA modernim tehnologijama i savremenom životu u seoskom okruženju.
Podrška Zadrugama i ove godine nije izostala; potpisani su Ugovori i očekuje se da investicije budu završene do 1. aprila, a šta je to država podržala čitajte u našoj rubrici Zadrugarstvo.
Godina koja je na izmaku je i godina jubileja Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. STO godina postojanja jednog od najstarijih fakulteta kod nas je za poštovanje ali tu je i 60 godina najmlađeg instituta na ovom fakultetu - Instituta za prehrambenu tehnologiju i biohemiju.
Večite teme i dileme, kako naći novac za finansiranje proizvodnje, u šta ulagati i koliko i ovog puta okupiraju naše autore. Svakako treba i predahnuti, uživati i voleti ono što radite zato vam ostavljamo da po izboru čitate sve što vam je zaniljivo, a nadamo se i vašim sugestijama šta biste voleli da čitate u narednoj godini. Pišite nam na kontakte koje možete pronaći na drugoj strani.
Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina. Srećno u 2020. godini!
Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik
Iz sadržaja broja 106:
4. DOGAĐAJI
NAJMLAĐI INSTITUT NA POLJOPRIVREDNOM FAKULTETU OBELEŽIO 60 GODINA POSTOJANJA
Institut za prehrambenu tehnologiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu obeležava 60 godina postojanja i rada. Inače, ove godine i Poljoprivredni fakultet obeležava 100 godina postojanja. Tim povodom ustanovljeno je novo priznanje „zlatni indeks“ za studente koji su ovaj smer upisali davne 1959. godine. Generalni donator ove svečanosti bio je USAID a skup su podržale i brojne kompanije iz sektora prehrambene industrije. Zvanja inženjera prehrambene tehnologije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu do sada je steklo 3.300 studenata, odbranjeno 105 magistarskih i 131 doktorski rad…
Piše: Goran Đaković
6. PČELARSTVO
SAVETI ZA USPEŠNO PČELARENJE
RAZMNOŽAVANJE PČELA
Za uspešno bavljenje pčelarstvom neophodno je znanje i velika ljubav prema pčelama. Zato ne čudi što se košnice i pčelarsko iskustvo najčešće prenose s kolena na koleno, pa nije neobično da sin nasledi oca i da pčelarstvo postane porodični biznis.
Piše: Dragana Petrović
8. DOGAĐAJI
SVE VIŠE MLADIH SE UDRUŽUJE
POLJOPRIVREDA KAO IZBOR I NAČIN ŽIVOTA
Mladi poljoprivrednici koji su pored toga što su mladi i ambiciozni pokazali su da su vredni i željni znanja. Oni su se, krajem novembra, okupili i u sardnji sa Opštinom Rekovac, AGROPRESS-om i uz medijsku podršku našeg časopisa održali niz predavanja u prepunom amfiteatru „Poljoprivredno-veterinarske škole“ u Rekovcu. Očigledno je da prepuna sala potvrđuje dobar odabir tema, predavača ali i predstavlja znak da mladi žele ipak da se bave poljoprivredom i pokažu svoje sposobnosti i preduzetnički duh.
Piše: Tihomir Simić
10. DOGAĐAJI
SAJAM FIERAGRICOLA U VERONI
Verona će po 114. put biti domaćin sajma Fieragricola. Sajam se održava od 29. januara do 1. februara 2020. godine. Sajam je od svog osnivanja 1898. godine pa i danas usmeren na inovacije i internacionalizaciju. I ovog puta akcenat će biti na poljoprivrednoj mehanizaciji i zootehnici sa velikim fokusom na pokretanju svinjarstva. Nastavlja se nastup kompanija koje rade u sektorima vinogradarstva, voćarstva i specijalizovanim kulturama, a takođe će biti izlagača iz oblasti obnovljivih izvora energije i uslugama u oblasti poljoprivrede. Zemlja partner ovog izdanja Sajma je Hrvatska, a u fokusu će biti Afrika.
Piše: Goran Đaković
12. KAKO TO DRUGI RADE
JAGODE PO STAROJ TEHNOLOGIJI – REDOVI KUPACA ČEKAJU
Poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja, njih 65, bili su u poseti Mađarskoj i Poljskoj kako bi se upoznali sa iskustvima tamošnjih proizvođača. Oni su put ove dve evropske zemlje otputovali o trošku grada, a među destinacijama bio je Muzej poljoprivrede u Budimpešti gde je postavka agrarne istorije. Bili su i u nekadašnjem rudniku soli Wieliczka kod Krakowa, danas muzeju koji poseti 1.700.000 turista! Svakako, posebno interesantna bila je sagovornica, vlasnica imanja u Poljskoj Stefanija Stanišeska iz sela Radlovice nedaleko od Wroclawa, koja je nasledila imanje od svoje majke. Suprug i ona obrađuju 275 hektara od čega je pod jagodama 20 hektara, a 28 hektara su šljive dok su na ostatku imanja žitarice, ribizle i ogrozd.
Piše: Goran Đaković
17. DOGAĐAJI
MATIČNI SOK OD MALINE - HRANI I LEČI ORGANIZAM
Kada pomenete maline u Srbiji najpre će vam reći: a to je propast, stalno mitinguju i blokiraju ulice. Sa druge strane državni funkcioneri će reći da je to značajna stavka u našem izvozu. Međutim, malo ko će reći da se od nje živi i može lepo da se zaradi. Nekada je to bilo od izvoza smrznute maline, a danas se mora uložiti dodatni trud kako bi se probili na tržištu. Broj proizvođača se iz godine u godinu povećavao, cena padala, a malo ko je razmšiljao o tome kako se izboriti u takvim uslovima, da ne govorimo o planovima za naredni period. Međutim, ima i onih koji su shvatili da može drugačije…
Piše: Goran Đaković
18. ORGANSKA POLJOPRIVREDA
ODLIČAN METOD ZA ORGANSKU POLJOPRIVREDU
MLEKO I SODA ZAŠTITILI ILIJINU BRESKVU
Drugu godinu, u ogledu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, na imanju Ilije Mijatovića u Šušnjarima kod Banjaluke, postignut je uspeh u zaštiti breskve pomoću mleka, sode bikarbone i jestivog ulja. Kako?...
Piše: Bojan Kecman
20. VOĆARSTO
JABUKE OD VIRTUELNE REALNOSTI DO TRŽIŠNE STVARNOSTI
Kako je saopšteno iz kompanije Delta Agrar oni u svojim voćnjacima, koji se prostiru na nekoliko stotina hektara u Srbiji, gaje između ostalog voća i klupske sorte jabuka. To su sorte nastale dugogodišnjim ukrštanjem i radom selekcionara zbog čega imaju tačno određene osobine: boju, čvrstinu, ukus i veličinu. Mogu ih uzgajati samo oni proizvođači koji dobiju dozvolu od nosioca licence.
Piše: Goran Đaković
22. DOGAĐAJI
SAJAM ETNO HRANA I PIĆA 2019.
TURŠIJA OD BUNDEVE I ČVARCI U MLEKU, PRŠUTE I AJVARI
I ove jeseni u Beogradu, od 23. do 26. novembra, održan je 14. Etno sajam hrane i pića. Pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Grada Beograda, pod kupolama hale tri beogradskog sajma, okupilo se više stotina proizvođača iz regiona. Posetiocima su ponudili pregršt proizvoda pripremljenih po tradicionalnoj recepturi, zaboravljene ukuse koji podsećaju na detinjstvo, ali i potpuno nove i neobične spojeve ukusa koji vam nikada ne bi pali napamet. Kako kažu, tržište je sve zahtevnije, potrošači probirljiviji pa je neophodno se izdvojiti od ostalih….
Piše: Dragana Petrović
24. DOGAĐAJI
SAJAM ETNO HRANA I PIĆA 2019.
LEPA MARIJANA I NJEN UKUSNI AJVAR
Priprema i prodaja zimnice postao je unosan posao od koga može lepo da se zaradi. Ko ima sopstveno voće i povrće, naravno, zarada može biti i veća… Jer mnoge domaćice danas nemaju vremena da prave zimnicu pa se odlučuju da je kupe…
Piše: Svetlana Kovačević
25. DOGAĐAJI
SAJAM ETNO HRANA I PIĆA 2019.
DUNJA IZ RALJE
Na sajmu smo sreli Savu Žmurića iz Ralje kod Sopota koji se već prvog dana manifestacije zakitio diplomom za najlepši štand u okviru nastupa beogradskih poljoprivrednika. On se odlučio za uzgajanje dunja jer Šumadija ima pogodno tlo za ovu voćku…
Piše: Goran Đaković
26. HRANA I LEK
KUKURUZ
Kukuruz (lat. Zea mays) je jedna od prvih žitarica koje je čovek počeo da uzgaja. Od zrelog zrna melje se brašno, dok se u ishrani najčešće koristi šećerac. Bere se kad nije sasvim dozreo, odnosno zrna nisu suva i tvrda što znači da proces transformacije šećera u skrob nije završen. Može se jesti kuvan, pečen, kao dodatak brojnim salatama ili prilog uz glavno jelo. Nekada, u Srbiji se najviše jela proja, odnosno hleb od kukuruznog brašna, dok je za doručak bio obavezan kačamak ili cicvara, takođe napravljeni od ovog brašna.
Piše: Dragana Petrović
28. VOĆARSTVO
DRAGOJE DOJČINOVIĆ - PREDSEDNIK UDRUŽENJA VOĆARA REPUBLIKE SRPSKE
Dragoje Dojčinović, predsednik Udruženja voćara Republike Srpske, prvi je voćar koji je daleke 1975. podigao privatnu plantažu jabuka. Kao i svaki pionir u svom poslu u početku mu nije bilo lako, ali zato nije imao nikav problem sa plasmanom jabuka. Desetak godina kasnije, po ugledu na njega, počele su da niču privatne plantaže u Potkozarju; voćari su učili jedni od drugih i danas se širom Republike Srpske ponosno šepure brojni voćnaci mahom jabuka, jer im odgovara klima....
Piše: Goran Đaković
30. STOČARSTVO
BILJANA BABIĆ IZ CRNE TRAVE UZGAJA MANGULICE
SELO SA SAMO ČETVORO MEŠTANA
Crna Trava je opština Jablaničkog okruga na jugoistoku Srbije koja se na istoku graniči sa Bugarskom. Okolna sela razmeštena su na obroncima Čemernika, Ostrozuba, Tumbe, Plane i Vlasinske visoravni, dok je sama Crna Trava pritešnjena planinama sa svih strana i danas ima samo 800 stanovnika...
Piše: Goran Đaković
32. MLADI POLJOPRIVREDNICI
STOJAN RISTIĆ MLADI POLJOPRIVREDNIK IZ SELA BRESNO POLJE
VEĆA ULAGANJA ALI VEĆA I DOBIT
Pre ili kasnije je moralo doći do specijalizacije poljoprivredne proizvodnje, bilo da se radi o voćarstvu, povrtarstvu ili bilo kojoj drugoj grani poljoprivrede. Osnova toga je mogućnost proizvođača da izađe na tržište sa većom količinom i kvalitetom, gde će na osnovu količine dobiti i veću cenu…
Piše: Miloš Stojanović
34. MLADI POLJOPRIVREDNICI
VUKAŠIN VUČIĆ
BIOENERGANA NA ISTOKU SRBIJE
Svaka pomisao na istočnu Srbiju asocira na napuštena sela, mnogo hektara obradivog zemljišta zaraslog u korov… ali slučajevi, kao što je onaj Vukašina Vučića, mladog poljoprivrednika iz opštine Knjaževac, koji se bavi ratarstvom, a uz to je student ratarstva i povrtarstva - ulivaju nadu.
Piše: Miloš Stojanović
36. DOGAĐAJI
DANI GREJANE U BUKOVICI
Bukovica i susedna sela su poznata po šljivicima i nije ovo samo voćarski kraj već i selo sa gotovo najvećim brojem proizvođača rakije. O svetkovinama, naročito zimi, neizostavno se u ovim krajevima spravlja grejana rakija, u narodu poznatija kao šumadijski čaj. Kako bi sačuvali tradiciju Bukovčani su osmislili manifestaciju Dani grejane rakije, koja je ove godine uknjižila 11. rođendan. Svake godine, krajem oktobra, ovde se okupi i staro i mlado da se druži...
Piše: Sonja Cvetković
40. AGROEKONOMIJA
ZAŠTO JE VAŽNI NAPRAVITI DOBAR POSLOVNI PLAN
FINANSIJSKI IZVEŠTAJ U CILJU PRIBAVLJANJA BESPOVRATNIH SREDSTAVA U POLJOPRIVREDI
Za domaću poljoprivredu može se reći da spada u delatnosti koje ostvaruju dobru profitabilnost u poređenju sa drugim delatnostima i granama. Koliki je značaj poljoprivredne proizvodnje za državu pokazuje najnoviji budžet, usvojen za 2020. godinu, gde je za agrar izdvojen najveći procenat; od oko 95,8 milijardi ukupnih subvencija, poljoprivredi će pripasti više od 41 milijarde. Kada se na ovaj iznos dodaju i sredstva za Program IPARD II, koja obezbeđuje Evropska unija iz svog budžeta, dobija se zaista značajna suma koja će biti na raspolaganju za pomoć našim poljoprivrednicima sledeće godine.
Pišu: Dragan Pejčić i Aleksandar Milinković
42. ZADRUGARSTVO
PODSTICAJI ZA ZADRUGE: ZA TRI GODINE DATO 1,7 MILIJARDI DINARA
Ove godine, novac u ukupnom iznosu od 667,2 miliona dinara dobilo je 58 zadruga na teritoriji cele Srbije, od kojih je 21 na teritoriji Vojvodine. Dodela podsticaja zadrugama još je jedan korak u razvoju zadrugarstva, promovisanog od strane projekta „500 zadruga u 500 sela“ koji se, već treću godinu zaredom, uspešno realizuje - rečeno je na skupu u Palati Srbija.
Piše: Goran Đaković
44. RADIONICA
UČITI I RADITI - TO JE DOBITNA KOMBINACIJA
Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS, uz podršku Kompanije „Dunav osiguranje“, organizovalo je radionicu za mlade poljoprivrednike u Poljoprivrednoj školi u Futogu, gde su učenici i njihovi drugovi sa sela imali priliku da čuju više o mogućnostima i značaju osiguranja u poljoprivredi.
Piše: Goran Đaković
46. DIGITALNA POLJOPRIVREDA
SERTIFIKAT DOBRE POLJOPRIVREDNE PRAKSE I ULAZNICA NA SVETSKO TRŽIŠTE VOĆA I POVRĆA
GLOBALG.A.P. STANDARD
Krajem novembra u Beogradu je održana je radionica na temu GLOBALG.A.P. standarda, u organizaciji sertifikacionih kuća Bioagricert i Ecocert. Radionici su prisustvovali zainteresovani poljoprivredni proizvođači, nosioci individualnih poljoprivrednih gazdinstava i predstavnici firmi koje se bave otkupom i trgovinom voća i povrća iz Beograda i okoline. Predavač je bio Nikola Damljanović, zvanični GLOBALG.A.P. ocenjivač.
Piše: Goran Đaković
48. HERBARIJUM
MIŠJI REPAK
U borbi sa korovima poljoprivrednici se sreću sa različitim biljkama koje mogu da ugroze prinose. Da bi se što uspešnije izborili sa korovima dobro je da znaju što više o samoj biljci i načinu kako je najuspešnije iskoreniti sa oranica a bez posledica po useve. Mišji repak (lat. Alopecurus myosuroides) ime je dobio po grčkoj reči miš i rep jer izgledom podseća na rep ove životinje…
Piše: Dragana Petrović
50. AGROBIZNIS U TURSKOJ
POLJOPRIVREDA TREBA DA DONESE TURSKOJ KOLIKO I TURIZAM
Tokom novembra meseca 35 poljoprivrednih novinara iz 21 zemlje posetilo je Korkuteli. To je opština koja se nalazi na 60 km udaljenosti od Antalije - turskog regiona koji se ističe po poljoprivrednoj proizvodnji ali i turizmu. Tokom posete opštini Korkuteli, koja se izdvaja među ostalim okruzima Antalije svojim specifičnim karakteristikama, uprkos udaljenosti od mora, razgovarali smo sa pokrajinskim guvernerom Omerom Cimsitaom, a upoznali smo i okružnog direktora za poljoprivredu i šumarstvo gospodina Selda Serta koji je pomogao da bolje razumemo značaj poljoprivrede za Tursku i region koji smo posetili. Kroz ovaj članak objasnićemo i šta za tursku ekonomiju znači koncept: turizam, trgovina i poljoprivreda.
Piše: Goran Đaković
54. TRADICIJA
MANASTIR ĆELIJE U LELIĆU KOD VALJEVA
DUHOVNA PRESTONICA SRPSKOG NARODA
U gustoj šumi sakriven od radoznalih pogleda, na levoj obali reke Gradac, nalazi se ženski manastir Ćelije. Smešten je na sedam kilometara od Valjeva u ataru sela Lelić. Zaštićen je okolnim brdima pa se velelepni manastir, crkva i konaci mogu spaziti tek kada uskim, strmim i kamenitim putem počnete da silazite u kotlinu…
Piše: Dragana Petrović
56. KUĆNI LJUBIMCI
MALE TAJNE DRESURE
Kao što sam ovde već pisao, u klasičnom slučaju, što znači da obuku počnemo da radimo sa zdravim psom, starim oko šest meseci i da dnevno, po dva puta, naše kratke vežbe poslušnosti ukupno ne traju, po sesiji, duže od 15-20 minuta, trebaće nam ukupno oko pola godine. Bajke da psa možemo da izdresiramo za tri-četiri nedelje zato zaboravimo - odmah!
Piše: Dušan Marinović
57. GLJIVE NAŠIH KRAJEVA
ZAVODNICA
Upoznavanje sa zavodnicom (Omphalotus Olearius) preporučujem svim ljubiteljima lisičarke jer su zabeležena trovanja ovom vrstom. Odnosno, dešavale su se neprijatne zamene ove gljive za dobro poznatu i omiljenu lisičarku. Dakle, savetujem ozbiljan oprez!
Piše: Vladimir Janjić
58. KUVAMO S LJUBAVLJU
BOŽIĆNI KEKSIĆI
Ima ih raznih ali smo za ovu priliku izdvojili keks sa modlicama i onaj šareni na špric… Evo dva recepta.
Piše: Svetlana Kovačević
…..
Agrobiznis magazin (14.12.2019)