Štampano i digitalno izdanje

AGROBZINIS MAGAZIN /Oktobar 2016/ Godina VI/ Broj 68

Poštovani čitaoci

Republika Srbija ni dalje neće moći da koristi sredstva
iz IPARD fondova jer nije dobila akreditaciju Uprave za agrarna plaćanja od EU. Jednostavno rečeno, ponovo su se
 nemar i nerad pokazali u punom svetlu. Umesto da smo već spremni za taj trenutak, mi sada ne znamo čak ni kada ćemo moći da koristimo ta sredstva. Prema saopštenju Delegacije EU u Srbiji, očekuje se da to bude u drugoj polovini 2018. godine. Setite se samo koliko smo puta ukazivali
na to da nešto nije u redu sa pripremama za akreditaciju 
i da ljudi koji sede u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite
 životne sredine nisu uradili svoj posao. Pitamo se kako i da
 ga urade ako neki od njih ne govore engleski jezik? Dakle,
 i dalje "u se i u svoje kljuse", što reče naš narod. Borba sa mnogo jačom konkurencijom se nastavlja, a pored domaćih "neprijatelja", strani nam dođu kao poželjni okupator.
 Jednom prilikom, tokom bombardovanja, monasi s Fruške
 gore pitali su svog kolegu zašto stalno gleda u nebo, a on im je odgovorio: "Gledam ima li šanse da ovde dođe neki sposoban okupator i zavede red".

Da li ćemo sami ili ne zavoditi red, to ponajviše zavisi od nas, a red je i da se izvede jesenje plavo prskanje. Plavim prskanjem treba zaštiti stablo i njegove grane i grančice od brojnih patogena koji prezimljavaju na kori, u pukotinama kore, rak-ranama, mumificiranim plodovima. Vreme je i za setvu maka. Da li je to profitabilna kultura i kako se proizvodi ova kultura pročitajte u ovom broju.

Japanski gigant JTI, koji je među prvima investirao nakon 2000. godine, obeležava lep jubilej - deset godina rada u Srbiji. Za to vreme je ova kompanija u budžet uplatila 1,3 milijarde dolara po osnovu poreza, akciza i drugih plaćanja, a broj zaposlenih uvećala četiri puta. Tržišni udeo JTI u Srbiji povećan je sa sedam na 21 odsto. U fabriku u Senti uloženo je 2,7 miliona dolara tokom 2016. godine, kako bi se dodatno proširili kapaciteti za proizvodnju cigareta i obradu duvana, što predstavlja deo od 170 miliona dolara koliko je uloženo u prethodnih deset godina. Da je još ovakvih firmi, gde bi nam bio kraj.

Setva pšenice uveliko traje, a takođe berba kukuruza, vađenje šećerne repe. Kao i uvek, cena je glavna tema. Prinosi dobri, čekamo izbor za ratara rekordera koga ćemo predstaviti u narednom izdanju.

Oni koji žele malo da predahnu i da se odmore, neka odu u Gučevske vajate.

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina 

Iz sadržaja:

4. AKTUELNOSTI

KO, I KAKO, MOŽE DA IZVEZE SVOJ PROIZVOD


Obratili su nam se čitaoci koji žele da svoje proizvode izvoze u inostranstvo, jer nisu mogli da dobiju prave informacije o dokumentaciji koja im je potrebna, i šta im sve treba. Obratili smo se Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i potražili odgovor na pitanja:

Da li poljoprivredno gazdinstvo može samostalno da radi izvoz poljoprivrednih proizvoda? Šta je potrebno pribaviti od dokumenata da bi se izvozio med, vino, sok? Koje takse se plaćaju i koji su iznosi? Koliko traje procedura i kome se zainteresovani mogu obratiti? Šta je potrebno od dokumenata prilikom prvog dolaska sa zahtevom za odobrenje izvoza?

Piše Goran Đaković 

6. DOGAĐAJI

Kompanija Japan Tobacco International proslavila deset godina rada u Srbiji

POSAO ZA VIŠE OD HILJADU UZGAJIVAČA DUVANA I SEZONSKIH RADNIKA

Za deset godina rada u Srbiji JTI u budžet uplatio 1,3 milijarde dolara po osnovu poreza, akciza i drugih plaćanja, a broj zaposlenih uvećala četiri puta – sada ima 300 radnika. tržišni udeo JTI u Srbiji povećan je sa 7 na 21 odsto. U fabriku u Senti uloženo je 2,7 miliona dolara tokom 2016. godine, kako bi se dodatno proširili kapaciteti za proizvodnju cigareta i obradu duvana, što predstavlja deo od 170 miliona dolara koliko je uloženo u prethodnih deset godina.

Piše Svetlana Kovačević

8. ZAŠTITA BILJA

Obavezna mera u voćnjaku

JESENJE PLAVO PRSKANJE

Zaštita voćaka fungicidima na bazi BAKRA na kraju vegetacije je preporučljiva a možda i OBAVEZNA mera za koštičave voćne vrste (šljivu, breskvu, kajsiju, trešnju, višnju). Evo i zašto.

Piše Mr Piljo Dakić

10. ORGANSKA POLJOPRIVREDA

Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

OSTAVLJANJE PLODOVA ZA ZIMU

Bašta je, svakako, lepa od kasnih prolećnih dana pa do kasne jeseni. Baštovani će, ipak, najviše uživati u ukusnim plodovima, njihovim bojama i mirisima krajem septembra i tokom oktobra. Za sve one koji planiraju da što više plodova ostave za potrošnju tokom zime ovo je pravo vreme da napune ostave ajvarom, turšijom, džemovima i slatkim, a zamrzivače boranijom, mladim graškom... Međutim, oktobar je i mesec kada u bašti ima mnogo posla. Plodovi koji se ostavljaju za zimu mo- raju biti zreli (u protivnom imaju znat- no manje vitamina i minerala), zdravi, neoštećeni i očišćeni od zemlje. 

Piše Snežana Ognjenović (www.organskabasta.org)  

12. ORGANSKA POLJOPRIVREDA

ISHRANA OVACA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Ishrana ovaca se može organizovati na sličnim principima kao i kod goveda. Proizvodnja mesa, mleka, i vune je veoma isplativa, s obzirom na to da su ulaganja manja, a proizvodi visokovredni i cenjeni na tržištu. Ovce kao preživari veoma efikasno vrše konverziju celuloznih biljnih hraniva u visokovredne proizvode. U letnjem periodu osnovu ishrane čini paša, dok je u zimskom to konzervisana kabasta hrana sa dodatkom koncentrovanih i korenasto-krtolastih hraniva. Koncentrovana hraniva moraju biti organski proizvedena. Kao izvori energije najčešće se koriste kukuruz, ovas, ječam. Izvor proteina može biti sojina sačma i suncokretova sačma. Od mineralnih dodataka mogu se koristiti samo oni propisani standardima organske proizvodnje.

Piše Nebojša Hinić 

14. ORGANSKA PROIZVODNJA

ODRŽAN SAJAM ORGANSKE HRANE U SOPOTU

U organizaciji Nacionalne asocijacije "Serbia organika", emisije "Znanje imanje" i Opštine Sopot, održan je Četvrti sajam zdrave hrane "Milena Tatar“. Gosti manifestacije upoznali su se sa proizvođačima i njihovom ponudom organskih proizvoda, a svi posetioci mogli su da saznaju više o metodama organske proizvodnje i iskustvima proizvođača. Na manifestaciji su dodeljene i nagrade - jedna od njih pripala je Miroslavu Iviću, kao najmlađem izlagaču po datumu ulaska u organsku proizvodnju.

Piše Svetlana Kovačević 

15. PČELARSTVO

Tašmajdan 2016

LOŠA GODINA ZA PČELARSTVO

Tradicionalno, u Tašmajdanskom parku, na 42. sajmu pčelarstva, više od 120 izlagača iz svih krajeva Srbije i regiona ponudilo je razne vrste meda i druge dragocene pčelinje proizvode. Posetioci su imali priliku da se upoznaju i sa bogatom ponudom pčelarske opreme.

Piše Svetlana Kovačević

16. BIZNIS

Kod Aleksandra Prodanovića

ŠIPAK DONOSI ZA ZARADU

Valjevac Aleksandar Prodanović radio je u farmaceutskoj kompaniji do 2011. godine, kada ostaje bez posla. Tada je odlučio da se okuša u poljoprivredi jer mu je, kaže, i deda gajio i prodavao povrće. Prvi je i, za sada, jedini uzgajivač divlje ruže ili šipurka u valjevskom i kolubarskom kraju. Kad je podigao plantažu, mnogi su ga pitali zašto je zasadio šipurak na njivi kad ga ima na svakom koraku. To je korov, govorili su mu. „Ja sam im rekao da to nikako ne može biti korov, jer i kamilice i nane ima svugde, a one nisu korov. Tako i drugih biljaka ima u prirodi pa nisu korov već su lekovite biljke. Iz tog razloga ja sam se opredelio da sadim šipurak".

19. PČELARSTVO

IZVODI SE POSLEDNJE LEGLO

U oktobru treba dovršiti sve one poslove koji nisu završeni prošlog meseca. U ovom mesecu izvodi se i poslednje leglo, a matica, praktično prestaje sa polaganjem jaja ili se polaganje svodi na najmanju meru. Sve što nije urađeno u prethodnom mesecu odraziće se na razvoj društva. Vreme je hladnije, pčele ređe izlaze i pripremaju se za uzimljavanje. Pčele radilice raspoređuju med u košnici tako da ga mogu najlakše koristiti kad formiraju klube. U isto vreme, pčele propolisom zatvaraju sve nepotrebne otvore na košnici, učvršćuju ramove i poklopnu dasku.

Piše Svetlana Kovačević

20. PČELARSTVO

Udruženje za primer

"PČELA" - GROCKA

Područje opštine Grocka, oduvek je bilo idealno stanište pčela. Zatalasani, severni ogranak Šumadije, koji izlazi na Dunav, obilovao je listopadnim šumama i plodnim obradivim zemljištem i pašnjacima na jugu, kao i obiljem vode, porečnim biljnim vrstama na severu. Obilje polena i nektara su obezbeđivale, s jedne strane, hidragenične vrste dunavskog priobalja, kao i šume leske, kestena, gloga, drena i lipe. U poslednja dva veka, primat nad ostalim šumskim vrstama, zauzeo je bagrem, kao dominantna vrsta šumskog rastinja. Bagremov med je danas glavni i najzastupljeniji izvor nektara na području Grocke. Postoje osnovane naučne pretpostavke da je u Vinči, pre oko sedam hiljada godina, med korišćen u ishrani i kao zaslađivač ječma u tehnologiji pripremanja piva. Istraživanja na lokalitetu Belo Brdo u Vinči, dovela su do ovakvih zaključaka. Urbanizacija područja Grocke, ubrzano se odvija u dvadesetom veku, a ovo područje postaje najreprezentativniji voćarski kraj Srbije. Plantažno gajenje jabuke, breskve, kruške i kajsije je obezbeđivalo dodatni izbor hrane za pčelinje zajednice, a istovremeno potrebu držanja i gajenja pčela, na nivou plantažnih potreba, radi oprašivanja voća i povećavanja roda.

Piše Goran Đaković 

22. RATARSTVO

PRAVO JE VREME ZA SETVU PŠENICE

Pšenična zrna su glavni prehrambeni proizvod koji se koristi za izradu brašna za hleb, kolače, testeninu itd., kao i za fermentaciju u proizvodnji piva, alkohola, votke i biogoriva. Pšenica se sadi na određenom prostoru kao krmno bilje za stočarstvo, a i slama se može upotrebljavati kao hrana za stoku. Po površini na kojoj se gaji - oko 230 miliona hektara, ili 23% ukupnih obradivih površina u svetu – pšenica zauzima prvo mesto. Najveće površine su u zemljama UE, bivšeg SSSR-a i Kini, zatim u SAD i Indiji. U Srbiji se pšenica, u poslednjem petogodišnjem periodu, gajila na oko 518.000 ha, sa prosečnim prinosom od 3,99 t/ha, i ukupnom godišnjom proizvodnjom od oko dva miliona tona. Od toga, samo u Vojvodini se pšenica, u istom periodu, godišnje gajila na površinama od 264.000 ha, sa prosečnim prinosom od 4,50 t/ha i ukupnom proizvodnjom oko 1,2 miliona tona.

Piše Nemanja Nišavić 

24. IZ UGLA VETERINARA

Najčešće zarazne bolesti ovaca

ZARAZNA ŠEPAVOST - ČOBANSKA BOLEST

Zarazna šepavost ovaca najčešće je posledica loših uslova držanja i loše brige vlasnika o ovcama, a u stado se obično unosi kupovinom bolesnih životinja. Zdrave ovce mogu oboleti kada pasu na zaraženom pašnjaku ili prolaze zaraženim putem, borave u zaraženima stajama. Uzročnici bolesti su mikroorganizmi koji žive bez prisustva kiseonika (anaerobi).

Piše prof. dr Dragana Crnomarković 

 26. MEHANIZACIJA

TRAKTOR KOJI "HODA" PO VODI

Mitasovi pneumatici za snažne mašine pomogli su Claas Axos 320 traktoru, koji teži četiri tone, da "hoda" po vodi. Bez masivnih flotacionih pneumatika traktor bi nesumnjivo potonuo. Ali zahvaljujući detaljnom proračunu i Arhimedovom principu traktor je uspešno napustio luku, a zatim se vratio na suvo tle sa kapetanom koji nije pokvasio ni stopala.

Piše Goran Đaković 

28. SELO MOJE LEPŠE OD PARIZA

KOD PORODICE SIMIĆ GROŽĐE DOBRO RODILO

Nekad skoro zaboravljena, proizvodnja grožđa od sredine devedesetih godina prošlog veka, u Kolubarskom okrugu, sve više dobija na značaju. U to smo se uverili u selu Mrčić, na brdu Vinogradina, gde smo prisustvovali početku ovogodišnje berbe grožđa. Za ime selu vezana je ova narodna priča. Staro selo bilo je na Orašju i zvalo se Orašac. Tu su živele stare porodice koje su bile u večitoj zavadi sa Turcima. Jednog dana sporazume se nekoliko seljaka, te ispadnu na Banju i ubiju seoskog spahiju i njegovu pratnju, kad je dolazio iz Sokola u selo. Ubijenog spahiju i Turke iznesu pod brdo Voznik i bace u jedan potočić i zatrpaju granjem i lišćem. Porodica ubijenog spahiju tražila je i po glasu gavranova, koji su pali na leševe, i nađu ubijenog spahiju i njegovu pratnju. Sumnja je pala na seljake spahijinog sela i turski sud u Valjevu osudi celo selo na surgun. Seljaci su neko vreme varkali Turke i njihove vlasti, dokle nisu ugrabili priliku da srede letinu, te kad su je sredili, oni jedne noći omrknu a ne osvanu, pa se sa svojim narodom isele u Brgule, u Tamnavu, gde ih i danas ima. Iako su, veli predanje, turske vlasti stražarile, ipak su seljaci omrkli, a ne osvanuli, zbog čega Turci selo prozovu Mrčići i narede da se tako zove.

Piše Dejan Davidović 

30. RATARSTVO

MAK MOŽE BITI PROFITABILAN

Interesovanja za gajenje i proizvodnju maka, prema nekim izvorima, bilo je čak i u bronzano doba i, kasnije, u Egiptu, Grčkoj, Rimu - svuda gde su ga ljudi probali. Pored proizvodnje ulja, mak se koristi i kao lekovita biljka. U V veku pre n. e. Hipokrit spominje lekovite karakteristike sokova od "makoniona", a Heraklit, lekar iz III veka pre n. e. propisuje doze opijuma za lečenje. Kod nas nema proizvodnje maka za opijum, najsevernija tačka je Kumanovo gde se kao toploljubiva i svetloljubiva biljka može gajiti. Uljne forme maka kod nas se najviše gaji u Vojvodini. Nas ovde interesuje uljna grupa maka i tu spada evroazijski mak.

Piše Miloš Nikoletić

32. SAVETI NUTRICIONISTE

ŽITARICE - GLAVNI IZVOR UGLJENIH HIDRATA

Žitarice (Cerealiae)
 predstavljaju glavni 
izvor ugljenih hidrata od kojih je u njima najviše skroba. Osim ugljenih hidrata, u žitaricama ima i belančevina (proteina), nezasićenih masnih kiselina,
 minerala i vitamina grupe B.
 Ovaj sastav se odnosi na neprerađen oblik žitarica, na tzv. integralne žitarice.

Skrob u žitaricama nalazi se u centralnom delu zrna, dok se minerali nalaze u spoljnom delu omotača. Od minerala su uglavnom zastupljeni kalijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe, cink, silicijumska kiselina. Vitamini prisutni u žitaricama su uglavnom vitamini iz grupe B, veoma važni u prevenciji anemije, neophodni za lep izgled kose i noktiju kao i za druge mnogobrojne funkcije u organizmu, kao i vitamin E poznat kao jak antioksidans (popularno nazvan vitamin vitalnosti). 

Piše Ana todorović, nutricionista (ana.tod02@gmail.com)

34. DOGAĐAJI

Vikend dobrog ukusa u Nišu

CARSTVO SPECIJALITETA

Agrobiznis magazin, u saradnji sa Roda Megamarketom, a uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu Agropress, organizovao je dvodnevni sajam Vikend dobrog ukusa u Nišu. Na sajmu su učestvovali izlagači iz različitih delova Srbije, sa svojim proizvodima, koji su uspešno prodavali. Bilo je i degustiranja različitih vrsta meda, sireva, raznovrsnih zimnica, slatkiša pa do degustiranja veoma kvalitetnih vina i rakija. Proizvodnja prehrambenih proizvoda na tradicionalan način je "srpsko zlato" i neophodno je pomoći domaćem malom proizvođaču. Cilj sajma je predstavljanje manjih poljoprivrednih i prehrambenih proizvođača i njihovih proizvoda koje prave na tradicionalan način, kako bi se stvorili novi brendovi i pronašla nova tržišta.

Piše Svetlana Kovačević 

36. SEOSKI TURIZAM

GUČEVSKI VAJATI

Svi koji požele da nekoliko dana predahnu od "blagodeti" urbanog života i da se dobro odmore uz miris voćki u dozrevanju, sveže pokošene trave ili šarenolikog procvetalog lekovitog i šumskog bilja, priželjkivani mir, potrebnu relaksaciju i rekreaciju, po sopstvenoj meri, mogu zgodno i jeftino da pronađu na planini Gučevo. Na samo sto metara odakle se, kao na dlanu, sa Gučeva vidi Drina, a uz nju s jedne strane Banja Koviljača , a s druge Mali Zvornik, kao i susedna mesta Republike Srpske, izgrađen je maja 2008. godine etno kompleks "Gučevski vajati".

Piše Svetlana Kovačević 

38. VESTI

GOVEĐE MESO PONOVO U BIH

Ponovo je dozvoljen izvoz goveđeg mesa, prerađevina od goveđeg mesa i mleka iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu, rekao je ministra poljoprivrede Branislav Nedimović. Ministar Nedimović je nakon potpisivanja Memoranduma o tehničkoj saradnji u oblasti poljoprivrede između Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije i Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, izjavio da više neće biti problema sa izvozom goveđeg mesa.

KVALITET KOJI MOŽE DA ZADOVOLJI UKUSE NAJPROBIRLJIVIJIH ENGLEZA

Ajvar i drugi proizvodi makedonskog brenda Mama’s počeli su da se prodaju u Fortnum&Mason, najluksuznijoj prehrambenoj prodavnici na svetu, koja namirnicama snadbeva i britansku kraljevsku po- rodicu.

KAKO JE RODILA PAPRIKA U HERCEGOVAČKOM LESKOVCU

Rod paprika je, kažu proizvođači, slabiji nego prošle godine, ali je zato kvalitet odličan, pa nema problema za plasman. Ove godine manje proizvođača odlučilo se za uzgoj paprike, a dugogodišnju povrtlarsku proizvodnju zamenili su uzgojem smilja.  

Pripremila Svetlana Kovačević 

40. HORTIKULTURA – BAŠTA ZA PONOS

BOŽUR ZA SREĆAN BRAK

Ime božura potiče od kineske reči sho yu, što znači najlepši. Božur je u Kini simbol bogatstva, lepote i časti, verovatno zbog njegove 
crvene boje i, zajedno sa cvetom šljive, tradicionalni simbol Kine. Božur simboliše stidljivost. U viktorijansko doba smatralo se da se nestašne nimfe kriju u veličanstvenim laticama ovog cveta.

Božur može živeti i duže od pedeset godinа te je zbog togа, а i zbog verovanja dа donosi sreću u ljubаvi, kineskа trаdicijа dа se nаkon venčаnjа u vrt mlаdenаcа zаsаdi žаrkocrveni božur. 

Crveni božuri donose ljubаvnu sreću i neudаtim devojkаmа: veruje se da grm božurа privlаči prosce u kuću. 

Piše Svetlana Kovačević 

42. ZADRUGARSKE STRANE

HOĆEMO LI ISKORISTITI PONUĐENE ŠANSE ZA RAZVOJ PROIZVODNJE JUNEĆEG MESA

Prema trenutnim kretanjima, očekuje se da će proizvodnja svinja i svinjskog mesa i prerađevina na teritoriji Srbije rešavati preko krupne proizvodnje i krupnog kapitala, što i priliči ovoj industrijskoj proizvodnji, uz adekvatno mesto primarnih poljoprivrednih proizvođača, tovljača svinja. istovremeno, nameće se pitanje i traži odgovor da li ćemo u ovom momentu iskoristiti ponuđene prilike za proizvodnju junećeg mesa i time stabilizovati govedarsku, a većim delom i ukupnu poljoprivrednu proizvodnju.

Piše Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije

44. VINSKI PODRUM

"Dobro vino i lepa žena - to su dva najlepša otrova"

ŠTA NISTE ZNALI O VINU

Sve do sredine sedamnaestog veka, proizvođači vina u Francuskoj nisu koristili zatvrače od plute. Umesto njih, koristili su krpe potopljene u ulje kojima su zatvarali boce.

Prilikom nazdravljanja, u mnogim zemljama koristi se reč toast (koja označava i prepečeni hleb). Poreklo takve zdravice je u drevnom Rimu, gde se komadić prepečenog hleba stavljao u vino.

Belance jajeta, krv bikova i želatin korišćeni su kao sredstva za filtriranje vina pre punjenja u boce. Belance se često koristi i danas.

Vino ima toliko hemijskih jedinjenja da se smatra složenijim i od seruma krvi. 

Piše Goran Đaković 

46. LEKOVITO BILJE

MORINGA

Moringa drvo potiče iz Indije, ali se 
sve više širi u svetu. Veoma je otporna, gaji se u svim uslovima i koristi se u lečenju 300 stanja i oboljenja. Iako raste na neplodnoj zemlji, ima 90 različitih hranljivih sastojaka. Sadrži ceo kompleks vitamina B, ogroman procenat proteina, sadrži vlakna, hlorofil, i to sve u velikim količinama, 25 odsto ima više gvožđa od spanaća.

Pripremila: Svetlana Kovačević 

48. LEKOVITO I ZAČINSKO BILJE

ESTRAGON - PRIJATELJ GLAVE, JETRE I SRCA

Estragon je biljka poreklom iz Istočne Evrope, a pradomovina mu je Rusija. U narodu je još poznata kao tarkanj, turkanj i zmijina trava. Postoje dve vrste
estragona, francuski i ruski estragon. Francuski estragon ima dugačke, tamnozelene uske listove. Listovi ruskog estragona su dugi i zeleni, ali mnogo grublje teksture.

Potiče iz Sibira, pa je veoma otporan na različite vremenske uslove. Plinije ga opisuje kao "sakriveni struk u odeći koji čuva od ugriza zmija“. John Evelyn za estragon kaže da je "velika biljka i veliki lek za srčane bolesti, prijatelj glave, jetre i srca". Međutim, najpoznatiji proizvod gde se koristi estragon je senf.

Piše Nebojša Hinić

50. ZANIMLJIVOSTI

KO JE IZMISLIO RAKIJU?

O tome kako je po predanju nastala rakija, govori narodna pripovetka Sveti Sava i đavo. Po njoj đavo je stupio u ortakluk sa svetim Savom, tako što će zajedno da obrađuju zemlju i plodove bratski podele...

51. TRADICIJA I OBIČAJI

SVETA PETKA PARASKEVA

Sveta Petka je živela krajem 10. i početkom 11. veka, pre podele hrišćanstva. Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima svetog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.

Pripremila Svetlana Kovačević

52. SAVETI

PAPRIKE IZ POSUDE

NEMOJTE BACATI TALOG OD KAFE

KAKO DA PRAVILNO ODMRZNETE MESO

KAKO SAČUVATI SVOJSTVO MATIČNOG MLEČA

PRIPREMA PODLOGA ZA KALEMLJENJE

POSTUPAK POSLE MUŽE

54. RASADNIČKA PROIZVODNJA

RASADNIK SAVIĆ

Porodica Savić poseduje certifikat, tj. deklaracija za proizvodnju sadnog materijala, još od 1956. godine. Proizvodnju su zasnovali u selu Katun kod Varvarina, iako je porodica iz Lazarevcam sela kod Kruševca, gde prodaju svoje proizvode. Prvo su se, kako nam je ispričao Ivan Savić, bavili proizvodnjom loznih kalemova, a kasnije su počeli da proizvode i voćne sadnice. U početku su to bile male površine, jer nije bilo mehanizacije i preparata za suzbijanje korova, kao što postoji sada. Trenutno, proizvode 140 hiljada voćnih sadnica - na dva hektara su podloge, a na dva hektara rastila. Imaju razne sorte šljive, višnje, breskve, knip jabuke, kajsije, trešnje. Pored toga, kako ističe naš sagovornik, proizvode i kalemljeni orah, oko šest hiljada sadnica godišnje, a od naredne godine planiraju da proizvode i kalemljeni lešnik. Trenutno proširuju kapacitete rasadnika.

Piše Goran Đaković

56. KAKO SE PRAVI

NAKIT KOJI LEČI

Kada već nosite nakit, nosite onaj koji leči. Nakit sa poludragim kamenom je prelep, ali isto tako je izuzetno koristan. Poznato je da se ćilibarske ogrlice kupuju deci kada im rastu zubi da im ublaže bol. Isto tako je delotvoran na svaku osobu, bez obzira na godine – ističe Milena Stamenković iz Stalaća.

Piše Svetlana Kovačević

57. KUĆNI LJUBIMCI

KAKO POMOĆI MAČKI

Kako izmeriti temperaturu svojoj maci i eliminisati unutrašnje parazite? Šta uraditi ako ima meku stolicu ili ne može da izbaci sopstvene dlake? ili, šta uraditi ako mačka doživi ozbiljan stres pri kupanju?

Da li maca ima unutrašnje parazite može pouzdano da utvrdi posebnom analizom samo veterinar, a da do toga ne bi došlo potrebno je da mačku redovno tretirate protiv unutrašnjih parazita svaka tri meseca. U tu svrhu možete koristiti neke od tableta predviđenih za mačke ili pastu koje će vam preporučiti veterinar. Za spoljne parazite (buve i krpelji) postoje posebne zaštitne ogrlice a možete da probate i neki od "spot-on" preparata koji se nakapaju na kožu vrata gde mačka ne može da se oliže. 

Piše: Dušan Marinović (www.natura.rs)

58. KUVAMO S LJUBAVLJU

BAKINI UŠTIPCI MEKANI KAO DUŠA

Možda ste zaboravili kako se prave? Evo recepta…

Piše Svetlana Kovačević