AGROBIZNIS MAGAZIN / Novembar 2015 / Godina V / Broj 57

Poštovani čitaoci,

Jesen je odavno stigla, dunje se uveliko beru, bar ono malo što ih ima u našoj zemlji. Specifičan miris ovog voća mnoge asocira na hladna i kišovita jesenja jutra, gostinsku sobu kuće u kojoj su proveli detinjstvo i u kojoj su na komodi poređane zlatnožute dunje. Nažalost, iako se stalno priča o "velikim mogućnostima" i o tome kako je dunja isplativa, ipak proizvodnja u našoj zemlji je tolika da se mogu zadovoljiti tek minimalne potrebe ljubitelja ukusa i mirisa ove voćke. U poslednje vreme sve popularnija dunjevača, bar ona koja se servira na beogradskim splavovima i kafićima, kažu stručnjaci, sve je samo ne rakija od dunja. U jesen, nakon završene berbe, počinje priprema voćnjaka za narednu vegetaciju. Radovi u voćnjaku počinju uklanjanjem osušenih stabala, suvih polomljenih grana, trulih plodova, opalog lišća i plodova, koji su česti izvori zaraze u narednoj sezoni, i zaštitom biljaka.

Prerađeno meso, kao što su kobasice, slanina, šunka i burgeri, izazivaju rak, objavila je Svetska zdravstvena organizacija. Prerađeno meso je kancerogeno i, navodno, ako jedete 50 grama dnevno, povećavate rizik od raka creva za 18 odsto. U prethodnim brojevima pisali smo o kvalitetu namirnica koje nam se nude u svakom supermarketu, a koje su loše po naše zdravlje; u ovom broju govorimo o kvalitetu mesa i prerađevina od mesa.

Nemački proizvođači poljoprivredne mehanizacije očekuju da će do kraja ove i tokom naredne godine doći do poboljšanja prodaje traktora; smatraju da bi trebalo dozvoliti izbeglicama da dođu u Nemačku, ali i da im treba pružiti obrazovanje kako bi mogli da rade u fabrikama. Ovo je posebno naglasio direktor Fendta, kompanije koja je dobila nagradu za traktor godine i zlatnu medalju Sajma "Agritechnica 2015" u Hanoveru.

U narednom izdanju Agrobiznis magazina detaljno ćemo predstaviti novine u poljoprivrednoj mehanizaciji.

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina...

Iz sadržaja:

Pogodaka: 4536

Opširnije: Agrobiznis magazin 57

AGROBIZNIS MAGAZIN / Decembar 2015 / Godina V / Broj 58

Poštovani čitaoci,

Redakcija  Agrobiznis magazina, po prvi put od osnivanja, proslavila je jedan od najvećih praznika Vavedenje presvete Bogorodice. Tim povodom svi koji se budu pretplatili na naš časopis do 15. januara, dakle, za 1.600 dinara moći će da čitaju naš časopis 15 meseci.

Sigurno ste već u radnjama i supermarketima viđali ljude kako slažu robu po policama, a nisu radnici tih trgovina. To su, zapravo, uposlenici proizvođača, profesionalni izlagači robe, zaduženi za merčedajzing. Šta sve njihovo zaposlenje podrazumeva i kakva je njihova uloga, pročitaćete u ovom broju.

Prenosimo vam opširnije utiske sa sajma AGRITECHNICA 2015 u Hanoveru, videćete najsavremenije mašine i opremu za seckanje, košenje, kondicioniranje i baliranje pokošenog materijala, saznaćete kako se dualni sistem obrazovanja sprovodi u Nemačkoj i još mnogo toga iz te zemlje.

U međuvremenu, predstavnici pojedinih poljoprivrednika podržavali su predlog izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, dok su ga drugi osporavali traktorskim
 blokadama. U isto vreme predstavnici savetodavnih službi i značajan broj predstavnika Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine dočekivali su zlatiborske zore na sedmom seminaru Poljoprivrednih stručnih službi. Mogli bismo vam još nešto o tome reći da smo, kojim slučajem, bili pozvani. Prema nezvaničnim informacijama koje smo dobili, pričalo se o kozarstvu i ribarstvu. Videćemo, hoćemo li dogodine imati više ribnjaka ili stada koza? Sve u svemu, sumnjamo da je neko ostao bez dnevnice, a o troškovima organizacije skupa da i ne govorimo.

Što se subvencija tiče u Ministarstvu poljoprivrede tvrde da će "ubrzo" biti isplaćene.

Redakcija Agrobiznis magazina želi vam uspešnu i srećnu 2016. godinu.

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina...

Iz sadržaja:

Pogodaka: 3819

Opširnije: Agrobiznis magazin 58

AGROBIZNIS MAGAZIN / Januar 2016 / Godina V / Broj 59

Poštovani čitaoci,


Usvojene su  izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu koje, pored ostalog, predviđaju da više pravnih lica mogu da zakupe do 30 odsto državne zemlje u svakoj opštini na period od 30 godina. Poljoprivrednicima koji imaju do 30 hektara obradivog zemljišta omogućeno je da kupe do 20 hektara, uz rok otplate do deset godina

Zakonom je uređeno i pitanje davanja na besplatno korišćenje poljoprivrednog zemljišta koje nije bilo predmet zakupa najmanje poslednje tri agroekonomske godine i nije bilo korišćeno, a koje ostane neizdato nakon okončanja postupka davanja u zakup u određenoj jedinici lokalne samouprave. Zakon predviđa pooštravanje sankcija za uzurpatore državnog poljoprivrednog zemljišta, ali i lokalne samouprave koje ne poštuju rokove i procedure u donošenju i sprovođenju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. To će biti rešeno tako da može da se da na korišćenje pravnim i fizičkim licima za poljoprivrednu proizvodnju na period do pet godina, kao i mogućnost produženja perioda korišćenja tog zemljišta do 25 godina pod uslovom da poljoprivredni inspektor utvrdi da se to zemljište obrađuje.

Skupština Srbije usvojila je Zakon o zadrugama, kojim se rešava pitanje imovinskopravnih odnosa, budući da danas postoji oko 50.000 hektara u zadružnoj svojini koje je u velikom delu definisano kao društveno vlasništvo, ali i mnogo jednostavniji način organizovanja zadruga. Zadrugama će to omogućiti da sve ono što su stekle u prethodnim godinama bude definisano kao zadružna imovina, koja može da bude upisana u katastar. Zakonom je predviđen i jednostavniji način organizovanja zadruga: samo pet lica je potrebno za osnivanje nove zadruge, i njihovi udeli ne moraju da budu jednaki.

Da li je povećanje prinosa dovoljno da nahrani rastuću populaciju? Za sada razvoj izgleda dobro i ide u pravom smeru. U poslednjih deset godina, konzumacija žitarica (uključujući i pirinač) povećala se za 425 miliona tona i smatralo se da će se to pokriti proizvodnjom oko 520 miliona tona žitarica. U narednih deset godina očekuje se rast proizvodnje žitarica za oko 400 miliona tona, što će zadovoljiti potrebe stanovništva.

Najnovija vest je da je ispravljen Zakon o uvozu mehanički separatisanog mesa, stručnjaci ga označavaju sa MSM, a kod proizvođača je popularan kao MOM. Ovo samo dokazuje sve navode i tvrdnje mnogobrojnih stručnjaka i stručnih časopisa, kao i našeg časopisa, o lošem kvalitetu mesa iz uvoza. Sada se postavlja pitanje, kako je moguće da je neko odobrio da se godinama uvozi ovakva vrsta mesa i da se dozvoli slobodna upotreba u skoro svim prerađevinama koje se nalaze u marketima u Srbiji?

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina...

Iz sadržaja:

Pogodaka: 3791

Opširnije: Agrobiznis magazin 59