Štampani i digitalni broj

AGROBIZNIS MAGAZIN / Oktobar 2019 / Godina X / Broj 104

Ubrzane promene, kako u proizvodnji tako i u agrarnoj politici svakodnevna su pojava. Od nekadašnjeg uništavanja korova do nesvakidašnjih rešenja, poput robota koji plevi, a kažu neće mnogo proći do trenutka kada će nam roboti brati jagode. Ovo bi trebalo da bude rešenje za sve češći nedostatak radne snage.

S druge strane, veliku svetsku organizaciju FAO (Agencija Ujedinjenih nacija za poljoprivredu) odnedavno vodi Kinez 
koji je, gle čuda, već u prvim mesecima svog mandata posetio
 Republiku Srbiju. Imajući u vidu koliko važnu funkciju obavlja i kakvu instituciju predstavlja, to je veliko priznanje za zemlju
 naše veličine. Međutim, kako saznajemo, ovo ne treba da čudi,
 jer je Srbija jedna od retkih zemalja koja je iz našeg regiona podržala njegov izbor na čelo ove međunarodne organizacije. Sve veći kineski uticaj može se videti na svakom koraku. Pre samo 
dve godine, Kinezi su kupili jednu od najznačajnijih semenskih kuća, švajcarsku SINGENT-u. Za ovaj posao Chem China izdvojila je neverovatnih četrdeset tri milijarde dolara. Naš časopis je odabran, među nekoliko iz celog sveta, da bude gost najvećeg naučnog centra koji se bavi istraživanjem u poljoprivredi, a nalazi se nedaleko od Londona.

Svakako, nismo zaboravili naše vredne domaćine tako da smo za vas pripremili reportaže iz Vranja, Kruševca, Valjeva i brojnih drugih mesta. Posebno smo impresionirani izložbom ovaca koju je organizovala valjevska lokalna samouprava u selu Pričević, gde je prikazano sve ono što su Valjevci stvarali u prethodnom periodu u oblasti ovčarstva.

Za vinogradare svakako će biti zanimljiv novi kombajn za berbu grožđa koji predstavljamo u ovom broju. Ukoliko planirate podizanje zasada voća, od koristi bi trebalo da vam budu saveti terenskih stručnjaka u vezi sa izborom protivgradnih mreža. Da vam sve ne bismo otkrili najbolje je da ostatak saznate sami na stranicama koje slede...

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazine

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Iz sadržaja broja 104:

4. POVRTARSTVO

MLADI POLJOPRIVREDNIK ALEKSANDAR ZDRAVKOVIĆ IZ SELA IZVOR

Plastenici, kao simbol povrtarstva na jugu Srbije, pored većih ulaganja na početku, koja i te kako postaju opravdana kada se u toku jedne sezone gaji od dve do tri kulture, imaju još mnogo drugih pozitivnih stvari u odnosu na proizvodnju na otvorenom polju.

Piše: Miloš Stojanović

6. DOGAĐAJI

USPEŠNE DOMAĆE KOMPANIJE NOSIOCI PRIVREDNOG RAZVOJA


Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali posetio je Kompaniju „Bibli“ u opštini Mladenovac i tom prilikom prisustvovao manifestaciji „Kosmajski kazan“ koju prvi put ova kompanija organizuje uz podršku opštine. Događaju su prisustvovali direktor i vlasnik firme „Bibli“ Gregor Guberinić i predsednik opštine Mladenovac Vladan Glišić. Manifestacija je bila I prilika da se promoviše opština Mladenovac u kojoj je urađeno mnogo na poboljšanju infrastrukture.

Piše: Nemanja Popović

8. ORGANSKA POLJOPRIVREDA

DESET GODINA RADA „SERBIA ORGANIKA”

Prof. dr Snežana Oljača: Površine veće 8 puta

Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje “Serbia Organika” je 24. septembra obeležilo jubilej postojanja i rada udruženja. Od svog osnivanja udruženje se zalagalo za razvoj organske proizvodnje i građenje prepoznatljivosti srpskih organskih proizvoda u svetu. Tokom ove decenije, kao nacionalno udruženje, “Serbia Organika” se trudila da poveže i umreži sve aktere uključene u organsku proizvodnju u javnom i privatnom sektoru.

Piše: Goran Đaković

10. INTERVJU

MIROSLAV NIKOLIĆ, PREDSEDNIK OPŠTINE KNIĆ

VOĆAR I VIZIONAR USPEŠNOG SRPSKOG SELA

Opština Knić sa 36 sela nalazi se u srcu Šumadije, u srcu Srbije. Nažalost, decenije nemara i neznanja uzele su svoj danak, pa je Knić godinama tavorio sa zapuštenim putevima, infrastrukturom, školama... A onda je pre nešto više od godinu dana na čelo opštine došao Miroslav Nikolić. Umesto da očajava i kuka, okupio je tim vrednih i poštenih ljudi i za samo 12 meseci Knić je počeo da se podiže iz pepela.

Piše: Goran Đaković

14. INOVACIJE

AGROBIZNIS MAGAZIN VAS VODI TAMO GDE NASTAJU INOVACIJE

SINGENTA CENTAR ZA ISTRAŽIVANJE U ENGLESKOJ

Posetili smo jednu od najvećih istraživačkih stanica na planeti, gde se rade istraživanja u oblasti poljoprivrede. Svakako jedan od najznačajnijih jeste i centar kod Londona, gde se rade istraživanja, kako na novim sortama i hibridima, tako i istraživanja koja se rade u cilju stvaranja novih pesticida i metoda zaštite od bolesti, korova i štetočina. Ovaj centar zauzima 25 hektara zemljišta, udaljen je od Londona oko sat vremena, a u njemu radi više od 800 naučnika. Moguće ga je posetiti samo uz određene dozvole domaćina. Mi smo, zahvaljujući kolegama iz Velike Britanije, bili u prilici da vidimo ovu vrhunsku naučnu ustanovu koja je u privatnom vlasništvu, dakle, potpuno samostalna i nezavisna, a sa druge strane dostignuća koja se ovde postignu SINGENTA plasira na tržište. Kompanija širom sveta zapošljava 28.000 ljudi u 90 država među kojima je i Republika Srbija. Ovakve centre za istraživanja imaju i u Kini, SAD, Indiji i brojnim drugim državama. Značajna je svakako i razmena iskustava ovih centara i rezultata do kojih dolaze.

Piše: Goran Đaković

16. INTERVJU

ZORICA ANĐELKOVIĆ, V. D. DIREKTORA DIREKCIJE ZA ROBNE REZERVE


Za ovaj broj našeg magazine razgovarali smo sa Zoricom Anđelković, v.d. direktorkom Direkcije za robne rezerve, o tome kakav značaj Direkcija ima za poljoprivrednike, gde se novac najviše usmerava i koliko novca imaju na raspolaganju.

Piše: Goran Đaković

18. DOGAĐAJI

NOVI DIREKTOR FAO NA POČETKU MANDATA U POSETI SRBIJI


Doskorašnji zamenik ministra poljoprivrede Kine, nedavno je izabran za direktora FAO, ubrzo je stigao u  Srbiju i bio naš gost. To je, svakako, još jedna potvrda odličnih odnosa Kine i Srbije, a velike agencije UN kao što je to FAO preneli su mediji. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i generalni direktor Organizacije UN za hranu i poljoprivredu Chu Dongju, koji je kao čelnik FAO prvi put u istoriji te organizacije posetio Srbiju, prisustvovali su danas otvaranju biogasnog postrojenja „Đurđević“ u Subotištu kod Pećinaca. „Ovo je prvi put u istoriji FAO od 1945. da direktor FAO posećuje Jugoslaviju, Srbiju i Beograd“, naglasio je Nedimović i dodao da je Chu došao u Srbiji jer se zainteresovao za srpsku poljoprivredu.

Piše: Goran Đaković

20. STOČARSTVO

JEDINA FARMA KOZA U SELU

KOD PORODICE DOBRIĆ U BELOJ RECI KOD ŠAPCA

Kozarstvo u Srbiji ima viševekovnu tradiciju, nakratko prekinutu u decenijama posle Drugog svetskog rata. Ipak, počeo je nagli uspon ove grane stočarstva, najpre u Vojvodini, a potom i u centralnoj Srbiji, gde su poslednjih godina nikle velike i moderne kozarske farme. Poslednjih godina raste tražnja za kozjim proizvodima, samim tim i proizvodnja, ali realnost je da se kod nas ne koristi mnogo kozji sir, jer mi nemamo tu naviku...

Piše: Svetlana Kovačević

22. PČELARSTVO

IMA POSLA NA PČELINJAKU I U OKTOBRU


Što se tiče radova na pčelinjaku u oktobru, uradite sve što ste propustili do sada. Zato bi trebalo da se uradi sve što može povoljno da utiče na pravilno zimovanje i solidan prolećni razvoj.

Piše: Svetlana Kovačević

24. TRŽIŠTE I PRERADA

GEOGRAFSKO POREKLO – VREDNOST VIŠE ZA POTROŠAČE

MALINA I VIŠNJA POD ZAŠTITOM


Oznaku geografskog porekla u Srbiji ima 69 domaćih proizvoda, a to su, između ostalog, Sremski kulen, Sjenički sir, Leskovački ajvar, Valjevski duvan čvarci ali i Pirotski ćilimi i ručno pletena odeća Sirogojno iz Užica. Ipak, Evropski sertifikat o geografskoj oznaci porekla do sada su dobile samo Ariljska malina i Oblačinska višnja. Zbog toga je, kako za Telemaster ocenjuje državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović, neophodno još više raditi na brendiranju srpskih proizvoda, budući da su potrošači spremni da takve proizvode plate po većoj ceni.

Piše: Goran Đaković

26. ZAŠTITA BILJA

SYSTIVA – INOVACIJA NAUČNIKA IZ BASF-a

Stručnjaci najveće nemačke hemijske kompanije BASF predstavili su, u Novom Sadu, pred više od 200 domaćih poljoprivrednika najsavremeniju tehnologiju zaštite strnih žita - Systiva fungicid. Iz BASF-a kažu da je ovaj način zaštite pšenice i ječma, kao pionir u svojoj kategoriji, inovacija koja predstavlja pravi progres u nauci.

Piše: Goran Đaković

28. RADIONICA

OSIGURANJE PROIZVODNJE - MIRAN SAN


Skoro celokupnu voćarsku proizvodnju osiguravam već devet godina i, budući da od toga živim, osiguranje mi je važno da ne bih rizikovao i mogao mirno da spavam, kaže Vladimir Vuković iz sela Mlinčića kod Valjeva koji se bavi voćarstvom. On je tako objasnio značaj osiguranja poljoprivredne proizvodnje i zašto mu je bilo važno da svoj trud osigura, a svoja iskustva mogao je da podeli i nove informacije dobije na radionici u selu Prečević kod Valjeva u organizaciji „Dunav osiguranja“ i „Agropresa“.

Piše: Goran Đaković

30. VINOGRADARSTVO

NEW HOLLAND POSTAVIO NOVI REKORD U IZVOĐENJU BERBE GROŽĐA

Za samo osam sati ubrano je 197,6 tona grožđa, što odgovara skoro 200.000 boca vina Shiraz. Berba je izvedena novim kombajnom modela New Braud 9090Ks sa novim bočnim transporterom. Ovaj rekordni rezultat je utoliko značajniji jer je u 197,6 tona grožđa koje je nabrano bilo samo 1,0% primesa, a potrošnja goriva po ubranoj toni je prosečno bila manja od jednog litra, tačnije 0,99 litara po ubranoj toni, čime se postiže izvanredna potrošnja goriva. Nova serija Braud 9090Ks pokazuje odličnu produktivnost za vinogradare i daje najbolje grožđe za vinare jer je izuzetno čisto nakon berbe. Braud kombajni za grožđe su do sada proizvedeni u više od 15.000 primeraka, od 1975. godine do danas.

Piše: Goran Đaković

32. TEHNOLOGIJA PRERADE

KAKO DO VRHUNSKE ŠLJIVOVICE I BOLJEG TRŽIŠTA?


ŠTA SA NELEGALNIM PROIZVOĐAČIMA?

Rakija, ne samo od šljiva, nacionalni je brend Srbije čiji je kvalitet prepoznat u svetu pa je neophodna još bolja saradnja proizvođača i države kako bi svi zajedno od proizvođača voća do ljubitelja rakije imali više koristi i zadovoljstva - konstatovano je u Beogradu na skupu koji je organizovao Savez proizvođača rakije Srbije.

Pišu: TANJUG i Goran Đaković

34. HERBARIJUM

MIŠJAKINJA - STELLARIA MEDIA


U borbi sa dosadnim korovskim biljkama poljoprivrednici i proizvođači povrća koriste razna sredstva kako bi ih istrebili. Da li vam je ikad palo na pamet da korov pojedete? Šalu na stranu, mišjakinja jeste korov, ali je jestiva, zdrava biljka koja se u ishrani ljudi koristila još u starom Rimu. U narodnoj medicini primenjuje se već vekovima i to za brojne bolesti, ali je najbolje dejstvo pokazala kod problema sa plućima i disajnim organima.

Piše: Dragana Petrović

36. DOGAĐAJI

POLJOPRIVREDNI SAJAM U KRUŠEVCU


NOVOSADSKI SAJAM U MALOM

U Kruševcu je 5. oktobra održan XII poljoprivredni sajam, tradicionalna manifestacija koju organizuju nadležne službe Grada Kruševca, u saradnji sa Poljoprivredno savetodavnom i stručnom službom i Centralnim udruženjem odgajivača goveda simentalske rase. Učestvovalo je više od 100 izlagača stočne hrane, poljoprivredne mehanizacije i opreme i osiguravajuće kuće. Među izlagačima bila je i NLB banka, jedna od vodećih banaka u Srbiji kada je u pitanju poljoprivreda.

Piše: Snežana Kovačević

38. REPUBLIKA SRPSKA

DUNAV OSIGURANJE - LIDER U OSIGURANJU U REPUBLICI SRPSKOJ


Kompanija „Dunav osiguranje“ organizovala je, u svojoj poslovnici u Srpcu, jedanaestu edukativnu radionicu „Žene u agrobiznisu“ na kojoj je bilo reči o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje, a predstavljene su i brojne pogodnosti osiguranja.

Piše: Goran Đaković

40. VOĆARSTVO

KAKO PROTIVGRADNA MREŽA UTIČE NA JABUKU I KRUŠKU?

SPREČITE OŽEGOTINE I LOŠU OBOJENOST PLODOVA

Italijasnksa kompanija Arrigoni proučava specifična rešenja za svaku vrstu situacije, u skladu sa potrebama i proizvodnom površinom. Štaviše, za odabir idealne zaštite ništa ne treba prepustiti slučaju: čak i boja protivgradne mreže može biti presudna za donosioce odluka o tome koje i kakve će se mere sprovoditi. Zavisno od sorte i geografskog podrucča gajenja, potrebno je koristiti pravi procenat senčenja zasada. U regionima u kojima nema dovoljno sunca, za useve koji zahtevaju veliko zračenje preporučuju se providne mreže; naprotiv, na sunčanim mestima i na manje bujnim voćnjacima, tamno obojena mreža je označena da garantuje bolji faktor senčenja i smanjuje štetu nastalu ožegotina. Uz to ovakve mreže takođe imaju duži vek trajanja otrkivaju italiajanski stručnjaci.

Piše: Goran Đaković

42. INOVACIJE

NAVODNJAVANJE IZ KUĆE NA NJIVAMA U UDALJENIM POLJIMA


ŠTEDITE VREME, ENERGIJU I HEMIJSKA SREDSTVA

Svedoci smo da su savremene tehnologije svakim danom sve prisutnije u poljoprivrednoj proizvodnji. Iako možda zvuči kao naučna fantastika, ali za deset godina većinu poslova na njivama i u plastenicima obavljaće roboti. Ljudi će biti angažovani u nadzoru proizvodnje i vođenju ekonomije, a ko bude ovladao novim tehnologijama imaće stabilniju, kvalitetniju proizvodnju a samim tim i bolje prihode. Da ovo nisu samo snovi onih sa bujnom maštom potvrđuje dr Aleksandar Rodić naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu. Pravi čovek na pravom mestu spreman da, ukoliko bude razumevanja i potrebnih investicija, srpsku poljoprivedu uvede u novu i, možda, u ovom trenutku potpuno nezamislivu budućnost koja je tu na korak od nas.

Piše: Dragana Petrović

45. LEKOVITO BILJE

POGODAN ZA DIJABETIČARE

CRNI KOREN

Crni koren (Scorzonera hispanica) je samonikla dvogodišnja biljka koja se gaji zbog zadebljalog korena, mrke boje, izuzetno bogatog vitaminima i mineralima. Potiče iz Španije, a danas se gaji u Belgiji, Nemačkoj i Holandiji. Danas je gotovo zaboravljen, ali u srednjem veku je veoma cenjen zbog svog lekovitog dejstva. Upotrebljavan je kao prirodni anestetik, lek za smirivanje želuca, za lečenje prehlada, epilepsije i ublažavanje posledica ujeda zmije (čemu duguje i svoje drugo ime – zmijski koren).

Piše: Svetlana Kovačević

46. DOGAĐAJI

MINISTAR NEDIMOVIĆ RAZGOVARAO SA NOSIOCIMA BUDUĆNOSTI POLJOPRIVREDE SRBIJE I NJIHOVIM PARTNERIMA

Obilaskom fabrike kompanije Marbo Product u Magliću i dodelom diploma u prisustvu Ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislava Nedimovića, diplomirala je druga generacija polaznika Chipsy Agro Akademije. Time je završen višemesečni obrazovni program kompanije Marbo Product, namenjen studentima Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, pokrenut sa ciljem pružanja praktičnih znanja u oblasti proizvodnje krompira.

Piše: Goran Đaković

48. TRADICIJA I OBIČAJI

KALENIĆ NAJRASKOŠNIJI MANASTIR MORAVSKOG STILA


VELIČANSTVENE FRESKE SAČUVANE ISPOD KREČA

Na obroncima Gledićkih planina, nedaleko od sela Rekovac, u blizini Trstenika, uzdiže se velelepni manastir Kalenić. Ime je dobio po istoimenoj obližnjoj reci koja se uliva u Veliku Moravu. Posvećen je Vavedenju Bogorodice, pripada šumadijskoj eparhiji i proglašen je za nepokretno dobro i spomenik kulture od izuzetnog značaja. Tokom više od 600 godina postojanja u manastiru su se smenjivala bratstva, a početkom 18. veka u njemu je utočište pronašlo bratstvo iz manastira Morača. Danas je Kalenić ženski manastir u kome žive igumanija, dve monahinje i tri iskušenice koje čine sestrinstvo manastira.


50. HRANA KAO LEK

KLOT PASULJ NEZAMENLJIV U DANIMA POSTA

Pasulj, čorbast ili gusto kuvan kao prebranac, već decenijama važi za jedno od najomiljenijih jela u Srbiji. Iako ga često svrstavamo u nacionalnu kuhinju istina je da pasulj na Balkanu počeo da se uzgaja tek poslednja četiri veka. Zbog svoje izdašnosti najčešće se priprema u velikim količinama, a kako je vrlo hranljiv i kaloričan primenu je našao u vojsci, u ratnim i mirnodopskim vremenima. Uostalom, muškarci koji su bili u vojsci dobro pamte ukus vojničkog pasulja iz kazana.

Piše: Dragana Petrović

52. DOGAĐAJI

AGROBIZNIS MAGAZIN NA JESENJEM UKUS FESTU

Ako postoji manifestacija na kojoj uživaju sva čula onda je to „Ukus fest“. Jesenje izdanje festivala hrane i pića okupilo je, sredinom septembra, brojne izlagače iz Srbije i regiona koji su posetiocima ponudili široku lepezu od 2.000 najkvalitetnijih proizvoda. Zato ne čudi što je tokom dva dana ove manifestacije vladala gužva oko štandova na kojima su i najprobirljiviji gurmani mogli da pronađu nešto za sebe.

Piše: Dragana Petrović

54. KAKO SE PRAVI

SLATKA INTERNET PRODAVNICA


JELENIN „ČAROBNI KUTAK“

Jelena Krstić iz Beograda ima samo 23 godine, a slobodno možemo reći da je odličan poslastičar jer smo imali čast da probamo njene kolače. „Čarobni kutak“ je nastao 2014. godine u Beogradu i posluju kao online poslastičarnica.

Piše: Svetlana Kovačević

56. KUĆNI LJUBIMCI

VOLE LI PSI OBUKU I VEŽBE?

Ako vaše vežbe budu kratke i vesele, vaš ljubimac će - uživati u njima.

Piše: Dušan Marinović

57. GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

LISIČARA


Lisičara (Canthrellus Cibarius) je široko rasprostranjena, veoma dobro poznata vrsta. Poznata je i kao lisičarka, lisičica, pršutnica (ovo poslednje ne znam odakle i zašto, znam samo da se slično zove i na ruskom, pa iz toga izvlačim zaključak da smo taj naziv poneli iz prapostojbine)...

Piše: Vladimir Janjić

58. KUVAMO S LJUBAVLJU

KUGLOF ILI MAFIN

Evo recepta!

Piše: Nadica Kolarević

…..

Agrobiznis magazin (15.10.2019)