Štampani i digitalni broj
AGROBIZNIS MAGAZIN / novembar 2019 / Godina X / Broj 105
Opština Knić postala je primer kako domaćinskim poslovanjem mogu da se postignu ozbiljni rezultati čak i za kratak period. Vredni ljudi gružanskog kraja, uz podršku lokalne samouprave na čijem čelu je predsednik opštine Miroslav Nikolić, beleži sve bolje rezultate. Rešeni da iskoriste prirodne blagodeti ovog kraja poljoprivreda je u ozbiljnom zamahu u kakvom nije bila prethodnih nekoliko decenija. Deo zasluga za to, pored ostalih, pripada i Mirjani Pavlović, iz kancelarije za poljoprivredu opštine Knić.
Primena bumbara u oplodnji useva začela je i novu eru proizvodnje koja se bazirala na smanjenoj primeni pesticida. Taj trend nastavljen je i danas usled povećane svesti o uticaju pesticida na životnu sredinu i zdravlje, pritiska potrošača i industrije i sl. Posle paradajza, primenu košnica bumbara u oplodnji brzo je započela kod drugih useva u zaštićenom prostoru i na otvorenom polju.
O ovome što smo naveli i mnogim drugim temama kao što su: senzori i kompjuteri u razbacivanju đubriva, tehnologija gajenja angelike, o divljem ovsu, šampanjcu... čitajte u broju koji je pred vama.
Bili smo i u Turskoj. Naš odlazak tamo je bila prilika i da se razgovara o agrarnim medijima na Forumu koji je organizovalo Tursko udruženje novinara TAGYAD, a koji prate ovaj sektor uz podršku IFAJ (Međunarodna federacija agrarnih novinara), ali bili smo i u Stopanji, na sajmu poljoprivrede.Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazine
Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik
Iz sadržaja broja 105:
4. STOČARSTVO
KOLUBARCI STABILIZUJU STOČARSTVO
Evropska unija, Rusija i Švajcarska su destinacije za prerađevine od mleka domaćina
Piše: Goran Đaković
6 AKTUELNO
NEDIMOVIĆ UPUTIO JASNU PORUKU POLJOPRIVREDNICIMA
SRBIJA SVE BLIŽE ELEKTRONSKOJ AGRARNOJ UPRAVI
U Srbiji je za deset meseci posredstvom elektronske registracije sezonskih radnika prijavljeno 25.606 angažovanih u poljoprivredi, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i navodi da je to samo početni korak ka uvođenju kompletne elektronske uprave u poljoprivredi. Na Drugom regionalnom okruglom stolu o zapošljavanju sezonskih radnika, Nedimović je rekao da sezona još nije gotova, a da je u sistem elektronske prijave sezonskih radnika u poljoprivredi aktivno uključeno 294 poslodavca. Naveo je da je ostvareno 700.000 radnih dana angažovanja, od čega je država prihodovala oko 211 miliona dinara.
Piše: Nemanja Popović
8. MLADI POLJOPRIVREDNICI
MILOŠ STOJANOVIĆ INŽENJER ZAŠTITE BILJA
Miloš Stojanović po zanimanju je diplomirani inženjer zaštite bilja. Znanje stečeno tokom studija odmah je pretočio u praksu i to na svom poljoprivrednom gazdinstvu.
Piše: Goran Đaković
10. AKTUELNO
SUBVENCIJE ZA MLADE POLJOPRIVREDNIKE
Ko ima pravo da konkuriše za ove subvencije? Evo kratkog i jasnog vodiča kako i za šta mladi poljoprivrednik može dobiti novac od države…
Piše: Goran Đaković
14. POVRTARSTVO
PRIPREMA I DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA U PLASTENIKU
Nakon letnjeg perioda proizvodnje potrebno je očistiti plastenike i pripremiti ih za naredni proizvodni ciklus. U Leskovcu, našem najvećem proizvodnom centru kada je reč o plastenicima, pune su ruke posla. Nakon dve kulture koje se gaje u toku jedne proizvodne godine, umesto treće kulture bi trebalo odmoriti zemljište, odnosno izvršiti kompletnu pripremu za naredni proizvodni ciklus.
Piše: Miloš Stojanović
16. ZAŠTITA BILJA
KAKO SE BORITI PROTIV PEGAVOSTI U ZASADU KRUŠKE?
Nedavno je na Poljoprivrednom fakultetu odbranjen interesantan i koristan rad za proizvođače kruške. Sada inženjer poljoprivrede Novica Đorđević, diplomirao je na temi „Bilogija i suzbijanje Ventiria pirina - prouzrokovača pegavosti lišća i čađave krastavosti ploda kruške” kod profesora dr Novice Miletića. Evo šta piše u njegovom diplomskom radu…
Pišu: Goran Đaković i Novica Đorđević
20. DOGAĐAJI
DRUGI MEĐUNARODNI FESTIVAL „RAKIJA I RAKIJAŠI 2019“
ZLATNA ŠLJIVOVICA STARA 20 GODINA
Pančevo je 26. oktobra bilo domaćin velikog međunarodnog Festivala rakije „Rakija i rakijaši 2019“. Ljuta prepečenica okupila je više od 500 posetilaca i ljubitelja domaće žestine iz čitave zemlje i regiona. Drugi po redu festival, imao je i takmičarski karakter pa je stručna komisija u Pančevu dodelila i prestižne nagrade za vrhunski kvalitet rakije.
22. AKTUELNO
DILEMA: PRAVITI ILI KUPITI ZIMNICU?
Jesen je vreme kada se priprema zimnica za predstojeće hladne dane. Zbog brojnih obaveza na poslu i u kući, savremene domaćice često nemaju vremena za pripremanje zimnice. Ima i onih koje nisu dovoljno vešte za šporetom pa ne umeju da je naprave onako kako su nekada činile naše majke i bake. Često je presudan i finansijski momenat, jer kada se sabere kupovina voća i povrća na pijacama, pa doda utrošeno vreme i struja ispada da je jeftinije kupiti gotovu zimnicu kod proverenog prodavca. A svaka ušteda u kućnom budžetu dobro dođe…
Piše: Goran Đaković
23. DOGAĐAJI
AGROBIZNIS MAGAZIN NA JUBILARNOM DESETOM FESTIVALU SIRA
Legenda kaže da je prvi sir nastao potpuno slučajno kada su arapskim nomadi primetili da se mleko koje se dugo nosi u mešini podeli na tečnost (surutku) i zgrušane grudvice (sir). Možda i jeste nastao slučajno, ali je ljubav prema siru sigurno nastala potpuno namerno. Bez obzira da li se jede solo ili kako dodatak uz vino, pršutu pa čak i med, sir zasluženo zauzima počasno mesto na našim trpezama.
24. AKTUELNO
MIRJANA PAVLOVIĆ IZ KANCELARIJE ZA POLJOPRIVREDU OPŠTINE KNIĆ
UZ PODRŠKU MLADI VIDE BUDUĆNOST NA SELU
Opština Knić postala je primer kako domaćinskim poslovanjem mogu da se postignu ozbiljni rezultati čak i za kratak period. Vredni ljudi gružanskog kraja, uz podršku lokalne samouprave, na čijem čelu je predsednik opštine Miroslav Nikolić, beleži sve bolje rezultate. Rešeni da iskoriste prirodne blagodeti ovog kraja poljoprivreda je u ozbiljnom zamahu u kakvom nije bila prethodnih nekoliko decenija...
26. TURSKA POLJOPRIVREDA
AGROBIZNIS U AGRARNOJ PRESTONICI TURSKE
Da bismo bolje razumeli poziciju turske poljoprivrede u svetu i mogućnosti saradnje sa ovom zemljom, treba najpre znati nekoliko činjenica. Turska ima skoro 80 miliona stanovnika i proizvodi dovoljno hrane za sopstvene potrebe pa i za izvoz. Agrarna prestonica Turske je Antalija koja čini više od polovine plasteničke proizvodnje povrća, cveća, voća i drugih kultura. Turska ima 3,1 miliona registrovanih gazdinstava, od čega 300.000 u Antaliji. Mada je to svega 10 posto poljoprivrednika ove zemlje, iz Antalije se izveze 27 odsto poljoprivrednih proizvoda na državnom nivou. Najznačajniji kupac je Irak, sa 6,3 milijarde evra, zatim Nemačka sa 1,5, a tek onda značajno manje Ruska Federacija, SAD, Francuska i druge zemlje.
Piše: Goran Đaković
28. DOGAĐAJI
JEDINSTVENO AL’ ŠTA VREDI...
Naslov koji ste upravo pročitali je bio naziv radionice koju je NALED organizovao za novinare. Dvosmisleno rečeno, tumačite kako želite, ali ovo je trenutno stanje stvari u oblasti koju stručno ili popularno zovemo proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom, odnosno proizvodi koji su karakteristični za određeni kraj, rade se po ustaljenom i zaštićenom receptu i imaju vrhunski kvalitet. U Italiji je to recimo sir parmezan iz regije Ređano, vina iz Hrvatske, „dingač” i „postup”. Užičani su zaštitili ime goveđe i svinjske pršute i slanine, zatim tu je Lipov med sa Fruške gore i med iz Kačera u Šumadiji. Ali, problema ima…
Piše: Goran Đaković
32. TEMA BROJA
ZAŠTITA GEOGRAFSKOG POREKLA
VRBIČKI BELI LUK - PROIZVOD ZAŠTIĆENOG GEOGRAFSKOG POREKLA
Kada bi belog luka jeli više oni koji o njemu najviše pišu da se uvozi iz Kine verovatno bi i potrošnja značajnije poskočila. Možda šaljivo zvuči ali nije smešno. Toliko su se novinari raspisali o tome kako uvozimo beli luk, ali niko od njih se nije setio da napiše nešto lepo i dobro o domaćem belom luku, naročito o ovom koji predstavljamo u ovom našem broju....
Piše: Goran Đaković
34. DOGAĐAJI
STOPANJA – 14. SAJAM POLJOPRIVREDE U SRED SELA
U blizini Trstenika nalazi se selo koje je poznato po tome da ima veliki broj pečenjara, ali i kao jedno od retkih na Balkanu koje je domaćin sajmu poljoprivrede. Odvažni organizatori su otišli i korak dalje te su, sa jednodnevne manifestacije, odlučili da pređu na dvodnevnu i tako izlagačima daju više mogućnosti za razgovore sa poljoprivrednicima, a i lokalnoj zajednici da ima goste dva dana što uključuje, naravno, i smeštaj pa i druge turističke ponude.
Piše: Goran Đaković
36. PČELARSTVO
DA LI ZNATE KAKO NASTAJE NAMIRNICA KOJU VOLE I MLADI I STARI?
MED ZA ZDRAVLJE I DUGOVEČNOST
Med je od davnina poznat kao hrana i lek. U starom Vavilonu koristio se u verskim obrednim. O medu postoje zapisi i na klinastom pismu, dok se u Egiptu koristio prilikom balsamovanja. Proizvode ga pčele, što svi znaju, ali malo ko zna kako nastaje med…
Piše: Dragana Petrović
38. LEKOVITO BILJE
ZANIMLJIVA IDEJA ZA PROIZVODNJU LEKOVITOG BILJA PRETOČENA U MASTER RAD
TEHNOLOGIJA PLANTAŽNE PROIZVODNJE ANGELIKE
Nedavno je na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu odbranjen mas- ter rad koji je za cilj imao da objasni proiz- vodnju Angelike, lekovite biljke o kojoj smo ne tako davno pisali ali nismo imali dovoljno informacija o tome kako se ona plantažno gaji. Zbog toga vam jedan deo rada Jovana Lazarevića, sada mastera po- ljoprivrede prenosimo u celosti kako bi vam otkrili zanimljivosti iz proizvodnje i dali ideju šta bi to mogao biti vaš agrobi- znis.
Piše: MSc Jovan Lazarević
40. POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA
NUKLEARNA MAGNETNA REZONANCA, SENZORI I KOMPJUTERI ZA BOLJE RAZBACIVANJE ĐUBRIVA
Kako se menjaju potrebe poljoprivrednika tako se prilagođavaju i mašine koje se koriste u proizvodnji. Međutim primetno je da se sve češće inovacije bar kada je reč o mehanizaciji i đubrenju vezuju za potrebe prilagođavanja zakonskim propisima. Tako je za ovogodišnju Agritehniku prijavljeno najviše inovacija u oblasti tehnologije đubrenja i tu najviše dominiraju registracije koje se tiču rasturanja đubriva na imanjima.
Piše: Goran Đaković
42. INOVACIJE
SVE MANJE KVALITETNIH SEZONSKIH RADNIKA
ROBOTI U BERBI JAGODA
U borbi s prirodom čovek je nemoćan ali može uticati da se posledice štetnog delovanja na životnu okolinu drastično smanje. Ako bi se poljoprivredne mašine zamenile električnim, robotizovanim sistemima s električnim pogonom i s punjačima na solarni ili pogon na vetar mogli bismo značajno da utičemo na smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu. I ne samo to…
Piše: Dragana Petrović
44. DIGITALNA POLJOPRIVREDA
PRIMENA DIGITALNIH TEHNOLOGIJA SVE VEĆA
Već generacijama poljoprivrednici širom Severne Dakote tradicionalno su angažovali sezonske radnike kako bi im pomogli u sadnji, žetvi i drugim poslovima. Sa digitalizacijom poljoprivrede i primenom savremene tehnologije poljoprivreda se transformiše tako da umesto vrednih ruku radnika traže se IT inženjeri, tehnolozi, a nije retkost da se angažuju i naučnici koji će se baviti različitim analzama kako bi poboljšali produktivnost. Sve ovo se radi, naravno, da bi zadovoljili potrebe za hranom, povećali prinose radi povećanja profitabilnosti, očuvali životnu sredinu i poboljšali bezbednost pre svega na radu ali i samih proizvoda…
Piše: Goran Đaković
46. TURIZAM
JANDALA - VIŠE OD PRENOĆIŠTA I MESTA ZA ODMOR
U Krčedinu na skrovitom mestu i površini od svega jedan hektar, Nikola Živanović je napravio stecište ali i odmorište za brojne goste, kako iz zemlje tako i iz inostranstva. Na samom ulasku na imanje nalazi se velika kapija iza koje može ostaviti sve brige i probleme, buku i smog, te se posvetiti sebi i onima sa kojima ste došli. Kroz celo imanje nalazi se nekoliko staza a svaka od njih vodi do neke od magaza, kućica za odmor ili centralne kuće koja je i najveća na imanju. Sve ovo je napravio mladi dizajner Nikola koji nam je rekao da ovo imanje ima status prenoćišta a prevashodno je namenjeno grupnim posetama.
Piše: Goran Đaković
48. HERBARIJUM
DIVLJI OVAS
Divlji ovas (lat. Avena fatua) je vrsta korovske trave i blizak je rođak kultivisanog, jarog ovsa. Poznat je i pod imenom divlja zob i uglavnom se sreće u usevima gajenog ovsa, pšenice i strnih žita, ređe u kukuruzi, ali se javlja i na neobrađenim mestima i po livadama. Po izgledu je jako sličan ozimim strnim žitima, pa ga je teško prepoznati i uništiti u ranoj fazi kada je suzbijanje ovog korova i najefikasnije.
Piše: Dragana Petrović
50. VINOGRADARSTVO
ŠAMPANJAC - UKUS LUKSUZA SPAKOVAN U FLAŠU
Danas je teško zamisliti bilo kakvo slavlje bez šampanjca. To očaravajuće penušavo vino čiji mehurići „udaraju u nos“ više nije rezervisano samo za kraljevske dvorove. Doduše, i danas postoji šampanjac koji je toliko skup da sebi mogu da ga priušte samo izuzetno bogati ljudi, ali i ima i onih koji su pristupačni običnim ljudima. Šampanjac je oduvek bio simbol luksuza, pa se služi u posebnim, izduženim čašama sa tankim nožicama kako bi se bolje osetio ukus ovog vina.
Piše: Dragana Petrović
52. POVRTARSTVO
PRIMENA BUMBARA U OPLODNJI USEVA
Primena bumbara u oplodnji useva potiče od ispitivanja veterinara dr Roland de Jonghe, iz mesta Oevel u Belgiji. Roland je od malih nogu bio zaljubljenik u bumbare, da bi 1987. godine osnovao kompaniju Biobest, i započeo primenu bumbara u oplodnji useva paradajza u okolnim plastenicima. Proizvodnja paradajza danas je nezamisliva bez primene košnica bumbara i one se danas primenjuju u više od 70 zemalja.
54. HRANA I LEK
ŠLJIVA - OD NJE VALJA I SMOLA IZ STABLA
Šljiva, srpsko plavo zlato i glavni je sastojak našeg nacionalnog pića - rakije šljivovice. U pitanju je voće iz porodice ruža sa okruglim ili duguljastim modro plavim plodovima koji se koriste u ishrani. Osim u svežem stanju od šljive se prave džemovi, marmelade, razni namazi, sokovi, a vekovima se koristila i u lekovite svrhe. Šljivici se danas najviše prostiru u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Sa 42 miliona stabala i prinosom od 700.000 tona Srbija je na trećem mestu po proizvodnji šljiva u svetu.
Piše: Dragana Petrović
56. KUĆNI LJUBIMCI
KADA POČETI SA OBUKOM PASA?
Možete početi - odmah! Ali, kada je reč o lepom vaspitanju i osnovnom kućnom redu, štene morate da počnete da učite od - najranijih dana.
Piše: Dušan Marinović
57. GLJIVE NAŠIH KRAJEVA
MARINIRANJE GLJIVA
Ukoliko imate sreće da naberete dovoljnu količinu čvrstih vrsta (razne mlečnice, mladi vrganji, jesenje žilavije vrste, kao i vrste koje rastu na drvetu), preporuka bi bila da jedan deo marinirate, odnosno ukiselite, kao što se kisele krastavci ili turšija. Evo kako se to radi…
Piše: Vladimir Janjić
58. KUVAMO S LJUBAVLJU
HELJDINA PITA SA JOGURTOM
Koji su sastojci potrebni za ovu ukusnu pitu i kako je spremiti?
Piše: Svetlana Kovačević
…..
Agrobiznis magazin (15.11.2019)